Novosti

28.4.2017.

Obeležavanje Dana bezbednosti i zdravlja na radu

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obeležiće Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu i Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, u petak, 28. aprila, u 12 časova, u zgradi Radio-televizije Srbije, Takovska 10.
Obeležavanje 28. aprila, kao Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, ima za cilj promociju oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i sećanje na sve smrtno stradale na radu zbog povreda na radu ili profesionalnih bolesti.

 

27.4.2017.

Preduzeću Rudnik i flotacija Rudnik doo prestižno priznanje Evropske komisije za bezbednost i zdravlje na radu

Na međunarodnom takmičenju Evropske komisije za bezbednost i zdravlje na radu u okviru kampanje “Zdrava radna mesta za sve generacije” preduzeće Rudnik i flotacija Rudnik doo je iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu dobilo prestižno priznanje Evropske komisije na temu “Sveobuhvatno sprovođenje bezbednog i zdravog rada za sve zaposlene uz stalnu primenu i dopunu Akt o proceni rizika”.
Nagrada preduzeću Rudnik dodeljena je danas na Svečanoj konferenciji Međunarodne organizacije za bezbednost i zdravlje na radu u Valeti na Malti.

Preduzeće Rudnik je prvo i jedino preduzeće koje je iz Republike Srbije dobilo ovu prestižnu nagradu ali je ovo i prvi put da je jedna kompanija sa prostora bivše SFRJ ostvarila ovakav rezultat i priznanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Nagrada je uručena autorima rada, Zoranu Nedeljkoviću, izvršnom direktoru i Ljiljani Obrenović, savetnici za hemiju i ekologiju. Preduzeće Rudnik je jedino preduzeće – dobitnik nagrade koje nije članica EU.

U okviru takmičenja 2016.godine, prvi korak je predstavljao odabir najboljih praksi na nacionalnom nivou. Izabrani najbolji kandidati u zemlji konkurisali su za oznaku primera najbolje prakse u Evropi. Nacionalno takmičenje u okviru Republike Srbije sprovelo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

Komisija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprave za bezbednost na radu u selekciji predstavnika iz Srbije na međunarodnom takmičenju dobre prakse, od prispelih radova odabrala je da Republiku Srbiju na ovom prestižnom evropskom takmičenju predstavljaju dva preduzeća. Preduzeće Rudnik i flotacija "Rudnik" doo je bilo jedno od izabranih.

Rad na temu „Uspostavljanje i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu za sve zaposlene kroz praktično stručno osposobljavanje i svakodnevnu procenu rizika na radnim mestima“poslat je na ocenjivanje komisiji u Evropsku agenciju za bezbednost i zdravlje na radu u Bilbao, u Španiju. Po završetku obrade 37 radova i prema odluci žirija nagrađene su kompanije iz sledećih zemalja: Srbija, Nemačka, Belgija, Španija, Finska, Austrija i Mađarska.

Nagrađeni rad preduzeća Rudnik i flotacija Rudnik doo posebno je istakao uspešno sprovođenje socijalnog dijaloga ostvarenog između poslodavaca i predstavnika zaposlenih uz holistički - humanistički pristup realizacije i primene konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada kroz organizovanu prevenciju i to kroz osnovne principe:
• Selekcija - Nije svaki čovek za svaki posao
• Stalno osposobljavanje i obuke zaposlenih
• Organizacija radne okoline
• Stalno ostvarivanje socijalnog dijaloga na relaciji poslodavac - zaposleni
• Tehnička zaštita
• Zdravstveno obrazovanje i promocija zdravlja
• Evidencije

 

9.2.2017.

Pravilnik

U Sl.Glasniku RS 109/2016 izašao je novi PRAVILNIK O NAČINU PRUŽANJA PRVE POMOĆI, VRSTI SREDSTAVA I OPREME KOJI MORAJU BITI OBEZBEĐENI NA RADNOM MESTU, NAČINU I ROKOVIMA OSPOSOBLJAVANJA ZAPOSLENIH ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI. 

Po tom Pravilniku propisuje se jedan ormarić ili prenosiva torba za pružanje prve pomoći do 20 zaposlenih, od 20 do 100 zaposlenih i dalje na svakih 100 zaposlenih, još po jedan ormarić ili prenosiva torba.

Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći vrši se svakih pet godina.

Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći u zavisnosti od procenjenih rizika.

Poslodavac je dužan da obezbedi da pri radu na radnom mestu sa povećanim rizikom bude prisutan najmanje jedan zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći.

 

2.1.2017.

Agencija "ATLAS" Vam želi bezbednu i zdravu Novu godinu!

 

10.11.2016.

Zakon o inspekcijskom nadrzoru:

Kontrolne liste inspekcije rada

Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 29. aprila 2015. godine, a u punoj primeni je od 30. aprila 2016. godine.

U skladu sa Zakonom kontrolne liste su dokumenti koji sadrže spisak prioritetnih pitanja, provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, predmetu i obimu provere.

Pomoću kontrolnih listi procenjuje se stepen rizika i meri se nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa Zakonom i drugim propisom, što predstavlja jedan od pokazatelja delotvornosti inspekcijskog nadzora.

Po završetku inspekcijskog nadzora, kontrolna lista čini sastavni deo zapisnika.

Kontrolne liste nisu nepromenjive, odnosno inspekcija ima obavezu da najmanje dva puta godišnje preispituje njihovu sadržinu i, ako utvrdi da je to opravdano, da je menja i dopunjava.

Zakon propisuje da je inspekcija dužna da sačini obrasce kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj internet stranici primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.

Kaznenim odredbama Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj rukovodilac inspekcije ako inspekcija ne sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, ne primenjuje ih i ne objavi ih na svojoj internet stranici.

Imajući u vidu gore navedeno, Ministarstvo rada, objavilo je, 25. maja 2016. godine, kontrolne liste inspekcije rada, koje se primenjuju u postupku redovnog inspekcijskog nadzora

 

04.09.2016.

Novo u ponudi Agencije "ATLAS"

U prodaji protivpožarna oprema (hidrantski ormani, creva, spojke, mlaznice, ključevi, nastavci) i pp aparati norme EN3 po sledećim cenama:

pp aparat tipa S6A 2.900,00 (cena u dinarima bez PDV-a)

pp aparat tipa S9A 3.200,00 (cena u dinarima bez PDV-a)

Isporuku vršimo o našem trošku danas za sutra!

 

28.09.2016.

Poslovi koji najviše ugrožavaju zdravlje

Nedavno je sprovedeno istraživanje koje pokazuje da određene vrste poslova mogu ozbiljno da naškode ljudskom zdravlju.

Istraživanjem je obuhvaćeno oko 1.600 Amerikanaca koji su procenjivali kakav uticaj odabrana karijera ima na njihovo zdravlje, piše Huffington Post.

Samo 16 odsto ispitanika je reklo da njihova karijera negativno utiče na zdravlje, i da je ovaj procenat mnogo veći za određene delatnosti.

Prema tim podacima, najštetnijim karijerama izloženi su: radnici u maloprodaji – 26 odsto, građevina i spoljašnji radovi – 23 odsto, radnici u proizvodnji – 21 odsto, medicinski radnici – 19 odsto.

Najveće poteškoće u radu su imale osobe koje su brinule o hemikalijama i zagađenjima, kao i nečistom vazduhu i povredama na radu.

Među radnicima koji su većinu svog vremena provodili sedeći, 24 odsto njih je izrazilo zabrinutost u vezi sa zdravstvenim posledicama koje mogu nastati zbog toga.

Stručnjaci preporučuju olakšavanje stresnih okolnosti na poslu uzimanjem odmora i pauza.

Oni naglašavaju da radnici na minimalcu nemaju uvek plaćene odmore i nisu u mogućnosti da uzimaju česte pauze, te im preporučuju zdravu ishranu i vežbanje kao način za olakšavanje stresa.

 

27.06.2016.

Primer dobre prakse

GORNJI MILANOVAC - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodelila je “Metalcu” iz Gornjeg Milanovca najviše priznanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a to preduzeće zaista je standard i primer dobre prakse za sva naša preduzeća, izjavio je danas resorni ministar Aleksandar Vulin.

“Način na koji se “Metalac” odnosi prema radnicima, njihovom zdravlju, dobrobiti, primer je kako bi i svi ostali poslodavci trebalo da se ponašaju i zaista je impresivno videti da je neko u ovom vremenu surovog kapitalizma dokaz da možemo da se nosimo sa najvišim evropskim standardima”, rekao je ministar prilikom obilaska fabrike.

Vulin je naglasio da je “Metalac” odličan primer da je Srbija u stanju da svojom praksom pokaže da nijedna zemlja na zapadu, ili bilo gde drugde ne može da bude bolja od nje.

Prema njegovim rečima, na osnovu istraživanja evropske Agencije za bezbednost i zaštitu na radu, u kojoj se nalazi i Srbija, a koje je sprovedeno u 36 zemalja, u svim članicama EU, zemljama kandidatima, kao i Švajcarskoj, Norveškoj, Lihtenštajnu, može da se kaže da je naša zemlja na veoma visokom i zavidnom nivou.

“Samo kao primer, na osnovu pokazatelja o radu Inspekcije rada i učestalosti njihovih kontrola, nalazimo se na 10. mestu. Na sedmom smo mestu, kada je u pitanju kriterijum obuka ljudi koji se brinu o bezbednosti i zaštiti na radu”, rekao je Vulin.

Ističe da ga posebno raduje činjenica da je samo devet odsto poslodavaca reklo je da je zakonski okvir vezan za bezbednost i zaštitu na radu komplikovan, a da je svega šest odsto poslodavaca tako ocenilo i papirologiju u toj oblasti, kao što su Akt o proceni rizika, evidencije iz zaštite na radu, obuka zaposlenih, obrazac broj 6, Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu.

“To su podaci koji pokazuju da se zaista svrstavamo u evropski vrh, kada su ova pitanja na dnevnom redu”, rekao je ministar i dodao da ga lično najviše raduje to što je 70 odsto poslodavaca na pitanje zašto posvećuje pažnju bezbednosti i zaštiti na radu, reklo zbog Zakona, ali odmah zatim, u istom procentu, reklo da to radi zato što vodi računa o reputaciji firme.

Naveo je i da 67 odsto poslodavaca to radi zato što smatra da se na taj način podiže produktivnost i da se na taj način vodi računa o radniku.

“To je ono što želimo da Srbija bude- zemlja bezbednog rada, u kojoj će se najteže povrede na radu, ako ne sasvim iskoreniti, a ono značajno smanjiti i da inače trend smanjivanja povreda na radu nastavimo i da se ponašamo u skladu sa najvišim standardima, ne zato što to neko drugi hoće, ili traži od nas, već zato što je to dobro za našeg radnika”, rekao je ministar.

Direktor kompanije “Metalac posuđe” Aleksandar Marković naglasio je da mu je ta nacionalna nagrada izuzetno draga, pre svega što je njegova kompanija u svojoj strategiji posvećena bezbednosti i zaštiti na radu, kao i dobrim radnim uslovima, što smatra daje ujedno i uslov koji im pomaže da imaju konkurentu proizvodnju i ponudu za svoje kupce.

“Pored toga, “Metalac” je kompanija koja je trajno posvećena očuvanju čovekove okoline i uopšte lokalnoj zajednici. Mi smo zadržali korporativnu društvenu odgovornost i radimo sve da to ne bude priča, nego da kroz naš fond, stipendiranje dece radnika, kroz sve zakonske vidove podrške zaposlenima, da to i održimo”, rekao je Marković.

“Metalac posuđe” nagrađeno je za izuzetna dostignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za 2015. godinu kao najbolje u kategoriji pravnih lica i preduzetnika sa više od 250 zaposlenih.

 

17.06.2016.

Izbegavati rad na otvorenom od 11 do 16 časova

 

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja preporučilo je poslodavcima da za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 do 16 časova organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju.

Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36 stepeni, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje, navode u Inspektoratu za rad pri Ministarstvu rada.

Poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore kao što su sunčevo zračenje, temperatura i vlažnost vazduha, ali primenom mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može se u velikoj meri izbeći ili smanjiti toplotni stres, odnosno fizičku i fiziološku reakciju zaposlenog na temperaturu na radnom mestu.

Kako ističu u ministarstvu, svi poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise, odnosno da obezbede zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu vezane za Akt o proceni rizika, pri čemu nadzor nad primenom propisa obavlja inspekcija rada.

Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju u radu na otvorenom pri visokim temperaturama su organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i drugo što u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade.

Takođe, mere podrazumevaju i obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i slično.

Inspektorat za rad, u vreme visokih temperatura, ukazuje poslodavcima na značaj primene svih preventivnih mera za bezbednost na radu, vezanih za rad na otvorenom.

Inspektori rada na terenu deluju, pre svega, kako ističu u ministarstvu, preventivno i savetodavno i to naročito kod poslodavaca, koji izvode radove na otvorenom - na gradilištima i u delatnosti poljoprivrede, a u cilju kontrole primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, kojima se eliminiše rizik po zdravlje zaposlenih.

 

01.06.2016.

Kako sačuvati vid prilikom rada na računaru?

 

Računar danas više nije luksuz, već je mnogima neophodan za posao, učenje i komunikaciju. Osobe čije je radno vreme vezano za računar imaju u većem procentu oslabljen vid za razliku od ljudi koji ne provode puno vremena za računarom. Za rad na računaru koji neće štetiti vašemu vidu, potrebno je izvršiti pripreme i strogo se pridržavati sledećih saveta.

Često menjanje fokusa
Rad za računarom, kao i čitanje, je rad koji podrazumeva gledanje iz blizine u monitor.
Kod ovakvih aktivnosti važno je redovno odmarati oči kako ne bi došlo do slabljenja očnih mišića i kratkovidnosti.

Nakon svakih 10 minuta rada za računarom, pogledajte u udaljeni predmet koji se nalazi na najmanje tri metra od vas.

Držite pogled na tom predmetu 10 sekundi, pravilno dišući i trepćući. To je takozvano 10-3-10 pravilo (10 minuta – 3 metra – 10 sekundi) koje vam mora preći u naviku kako biste sačuvali vid.

Možda vam se ova kratka vežba čini napornom, međutim ona će vam vrlo brzo preći u naviku i pomoći u smanjenju napetosti u očima.

Na ovaj način trenirate mišiće oka i sprečavate da se oči ulenje i naviknu na gledanje u blizinu, što oslabljuje vid.

Pravilno postavljen radni sto

Takođe je veoma važno gde ćete postaviti svoj računar. Ako je ikako moguće postavite ga na mesto odakle možete videti najdalju tačku prostorije. Nemojte postavljati računar pored prozora jer prekomerno svetlo uzrokuje stres za oči.

Ako nemate izbora pa računar morate da postavite u ugao ili pored zida, iznad monitora stavite malo ogledalce koje će vam omogućiti fokusiranje pogleda u daljinu.

Nikada ne gledajte samo u ekran, koristite se i perifernim vidom i budite svesni prostora i predmeta koji se nalaze u vašoj okolini.

Eliminišite reflektujuću svetlost

Dok koristite računar, ne sme biti odsjaja na monitoru.

Odsjaj je jak izvor svetlosti koji se reflektuje od ekrana računara, a zbog njega se naše telo nesvesno pomera kako bi ga oči izbegle i tako dolazi do iskrivljenja kičme i nepravilnog držanja. Osim toga jaka svetlost odsjaja šteti očima i predstavlja veliki stres za njih.

Odsjaj uzrokuje loše raspoređena rasveta u prostoriji.

Možete proveriti postoji li odsjaj ako ugasite monitor računara i upalite osvetljenje u prostoriji.

Na taj ćete način identifikovati deo rasvete koji uzrokuje odsjaj i moći ćete je ukloniti ili drugačije postaviti vaš radni sto i monitor.

Nemojte raditi za računarom u mraku

Kada se spominje eliminisanje odsjaja, to ne znači da treba da preterate u zamračivanju prostorije u kojoj radite.

Prostorija uvek mora biti dovoljno osvetljena, samo se morate pobrinite da se izvor svetla ne nalazi u vašem vidokrugu kada gledate prema monitoru ili da se ne nalazi u odsjaju monitora.

Nemojte raditi za računarom u mraku jer to jako šteti vašemu perifernom vidu.

Pravilno sedite

Većina ljudi je zaposlena na radnim mestima gde su prinuđeni svakodnevno da sede 8 ili više sati.

Važno je znati kako pravilno postaviti telo tokom sedenja da ne biste oštetili svoja leđa.

Dok sedite uvek povucite vašu zadnjicu sve do kraja stolice, tako da vam leđa dodiruju naslon. Ako se ne možete nasloniti zbog toga, iza donjeg dela vaših leđa postavite jastuk, tako da nema praznog prostora.

Koristite stolice s kojih možete dodirnuti pod, tako da vaše noge ne budu prekrštene ili u nekom drugom neudobnom položaju. Oba stopala spustite na pod i nemojte prekrstiti noge kako ne biste zaustavili cirkulaciju nogu. Uvek sedite na sredini stolice.

Nemojte osloniti samo donji deo leđa na oslonac stolice, već cela leđa. Ako možete, obavezno nabavite kvalitetnu kancelarijsku stolicu koja je dobra za vašu kičmu.

Dok radite, ruke postavite tako što ćete na deo stola, staviti dlanove, a samo prste na tastaturu. Nikada ne koristite ruke za pridržavanje glave ili trupa.

Pravilno trepćite

Treptanje je zdravo za vaše oči. Kapci raspoređuju očnu vodicu preko celog oka i štite ga od sušenja i stranih materija.

Zdravo oko, normalnoga očnog pritiska, trepće 10-12 puta u minuti, otprilike svakih 5 sekundi.

Većina ljudi koji slabo vide nesvesno smanje frekvenciju svoga treptanja.

Oni se zagledaju u predmet koji ne vide jasno i pokušavaju da se na to fokusiraju. Tada nesvesno trepnu manje puta nego što je oku potrebno.

Kada ne trepćete dovoljno oko se napreže, oči se suše i brzo se zamore.

U početku će biti malo neobično podsećati se da trepćete svakih 5 sekundi.

Svakako, ne morate gledati u sat i treptati tačno na vreme, ali možete se otprilike orijentisati i treptati redovno. Posle to prelazi u naviku i više nećete morati svojevoljno da utičete na treptanje.

Vežba laganog treptanja

Da biste naučili redovno da trepćete možete da probate sledeću vežbu.

Vežba se izvodi tako što lagano i brzo trepćete 20 puta, bez stiskanja očnih kapaka.

Lice vam za vreme vežbe mora biti opušteno. Nakon što trepnete 20 puta, zatvorite oči i odmorite se nekoliko trenutaka.

Ovu vežbu možete ponavljati najmanje dva puta dnevno. Na ovaj način smanjiće se zamor koji osećate u očima.

Kada jednom naučite ovaj ispravan rad za računarom, preći će vam u naviku.

 

28.04.2016.

Obeležen Dan bezbednosti i zdravlja na radu

BEOGRAD - U Srbiji su prošle godine na radnom mestu stradala 24 radnika i mora se učiniti sve da ta brojka u buduće bude manja, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.


On je povodom obeležavanja Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu u Ateljeu 212 rekao da su povrede na radu i smrtni ishodi mogli biti izbegnuti i da su pojedina preduzeća stvorila bezbedne uslove za rad tako da nisu imali nijednu smrtnu povredu.
"Sve što radimo mora da se meri po tome da ova brojka bude manja. Svi zakonski projekti, sve nagrade imaju smisla ako ove godine i svake naredne godine bude sve manje onih koji nisu sa nama zbog povrede, zbog smrti koja je morala biti predviđena", rekao je Vulin.

On je dodao da je zadatak ministarstva trojak - povećanje zaposlenosti, izbegavanje svake povrede na radu i ukidanje ili značajno smanjenje rada na crno.
"Ukoliko povećamo zaposlenost to će sigurno značiti da je rad na crno mnogo ređi i da ga ima mnogo manje. Ukoliko smanjimo rad na crno bez svake sumnje u kontrolisanim uslovima biće veća bezbednost na radu", naglasio je ministar.

Ovogodišnji Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu posvećen je stresu na poslu, a nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić kaže da su zemlje koje se ozbiljno bave statistikom proračunale da se gube ozbiljne sume novca zbog stresa na poslu.
"Podaci EU kažu da 617 milijardi evra ukupan gubitak koji su oni uspeli da premere kao posledicu stresa na radnom mestu poslednjih godina, od čega treći otpada na direktno odsustvo sa posla, trećina na umanjenu produktivnost, a trećina na ostalo", kaže Protić.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da najveću odgovornost za smanjenje povreda na radu imaju poslodavci i da oni shvataju da je njihova odgovornost velika.
Atanacković kaže da osim poslodavaca i radnici imaju veliku odgovornost, jer se dešava da poslodavac obezbedio uslove, a da se pojedini zaposleni ne pridržavaju toga.

Predstavnici sindikata su se složili da je život najpreči da svi zajedno moraju da rade na povećanju bezbednosti na radu- ministarstvo-sindikati, poslodavci.
U okviru obeležavanja Međunnarodnog dana bezbednosti na radu dodeljene su pohvalnice, plakete i povelje firmama koje su obezbedile najbolje uslove rada zaposlenima.

Povelju "28 april" u kategoriji pravnih lica za preduzeća koja imaju manje od 250 zaposlenih prva nagrada dodeljena je ALP Project sistemu, drugu su dobile Nestle i Izoprogres, dok je treću dobila Inter klima.

Povelju u kategoriji sa više od 250 zaposlenih- prvo mesto je zauzeo je Metalac posuđe, drugo dele CPH Srbija doo i Grah automotive, dok treće mesto dele Impol Seval, Koka kola i Eaton elektrik.

Posebna priznanja što se tiče zaštite na radu zaposlenih dobili su Hemofarm i Filip Moris.

 

01.04.2016.

Izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

 

U „Sl. glasniku RS“ broj 91/2015 od 5. novembra 2015. god. Objavljen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji se primenjuje od 13. novembra 2015. god.

Zakon je donet u cilju otklanjanja određenih nedostataka uočenih u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 od 21. novembra 2005. godine), u cilju modifikacije određenih rešenja iz Direktive 89/391/EEZ, koja ne mogu imati istovetnu primenu u našem pravnom sistemu kao na teritoriji EU.

Intervencije u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, prema stavu predlagača zakona, usmerene su na deo koji se odnosi na normativne nedostatke, podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdralje na radu, donošenje programa za osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, unapređenje znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Izmene zakona su brojne, te ćemo se na ovom mestu pozabaviti samo nekima od njih.

Članom 1. Izmene precizira se da se Zakon neće primenjivati pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, u kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Treba istaći preciziranje i usklađivanje terminologije sa Direktivom tj. preciznije definisanje pojedinih termina kao npr .“poslodavac“ i uvođenje novih izraza„prevencija“ i „jezik koji zaposleni razume“

Poslodavacem u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice, koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom,izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi, kao i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost.

Prevencija je proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu.

Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.

Članom 3. Izmena vrši se usklađivanje zakona sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009, 88/2010 i 38/2015). Stvara se osnov za propisivanje od strane nadležnih ministarstava mera na radu mladih, zaposlene žene za vreme trudnoće i zaposlene koja doji dete.

Članom 5. Izmena se utvrđuje obaveza poslodavca da obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom, kao i pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim će se propisati način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.

Član 16. Zakona koji je izazivao nedoumice u praksi je izmenjen tako što je precizirana obaveza poslodavca u vezi sa određivanjem posebnih uslova koje moraju ispunjavati zaposleni, na način što se pomenuti uslovi određuju samo za radna mesta sa povećanim rizikom, a ne i za obavljanje drugh poslova na radnom mestu i u radnoj okolini.

Uvodi se obaveza poslodavca koji izvodi radnje na izgradnji objekta na privremenim i pokretnim gradilištima da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, koji dostavlja nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada.

Utvrđuje se obaveza poslodavca da o izvođenju radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti, odmah usmeno ili u pismenoj formi prijavi inspekciji rada.

Nakon izmena čl. 24. Zakona utvrđuje obavezu poslodavca da zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija. Poslodavac koji je zaposlenima dao na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena ova obaveza, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje. Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu kao i da obezbedi prevod dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.

Dodat je novi čl. 24a kojim se propisuje mogućnost poslodavca da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisanaobaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista. Bezbednosti list treba biti na srpskom jeziku, ali je propisana obaveza posodavca da obezbedi prevod bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razume.

Izmenama člana 27. Zakona utvrđena je obaveza poslodavca da osposobi zaposlene za bezbedan rad kako kod zasnivanja radnog odnosa tako i kod svakog drugog radnog angažovanja kao i prilikom promene opreme za rad. Precizira se način sprovođenja osposobljavanja i uvodi obaveza poslodavca da utvrdi program, čiju sadržinu će po potrebi morati da menja i obnavlja.

Član 28. je dopunjen tako što se predviđa rok periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad i to najkasnije u roku od jedne godine od prethodne provere na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na ostalim u roku od 4 godine, a samo osposobljavanje se vrši na jeziku koji zaposleni razume te prilagođava osobama sa invaliditetom i profesionalno obolelima.

Članom 13. Izmena utvrđuje se obaveza poslodavca kada je u pitanju neposredna opasnost po život i zdravlje da sva lica što je moguće pre informiše i obavesti o svim pitanjima koja se odnose na zaštitu bezbednosti i zdravlja.

Shodno izmenama u slučaju neposredne opasnosti zaposleni pored preduzimanja odgovarajućih mera, napuštanja radnog mesta, radnog procesa odnosno radne okolinemože i da prestane da radi.

Propisuje se zabrana zaposlenom da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Jedna od važnijih izmena odnosi se na poslodavce koji imaju do 20 zaposlenih koji obavljaju delatnosti trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostale uslužne delatnosti, naime, oni mogu poslove bezbednosti i zdravlja na radu da obavljaju sami i nisu dužni da polažu stručni ispit.

Uvodi se novi čl. 37a kojim se uvodi obaveza poslodavca koji obavlja određenu visokorizičnu delatnost (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo….i dr.) da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka. Navedeni član će se primenjivati od1. decembra 2017. god.

Definiše se pravni okvir za tzv. kontinuriano i celoživotno učenje i usavršavanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, tj. određuje se Program usavršavanja znanja i druga pitanja, koje će propisati ministar nadležan za rad.

Kada je u pitanju predstavnik za bezbednost i zdravlje na radu izmenama seobavezuje svaki poslodavac kod koga su zaposleni obrazovali Odbor za bezbednost i zdravlje na radu da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, a njihov odnos sa sindikatom uređuje se kolektivnim ugovorom ili sporazumom zaključenim između poslodavca i predstavnika zaposlenih. Takođe, utvrđuje se obaveza poslodavca da najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 5 časova nedeljno, radi obavljanja potrebnih aktivnosti, s pravom na naknadu zarade koja se isplaćuje u istom iznosu kao da je radio na poslovima radnog mesta.

Utvrđuje se obaveza poslodavca da predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu odn. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu upozna sa predlozima za preduzimanje mera zaštite i preventivnih mera u cilju zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

Kako se u praksi pojavila potreba, Izmenama se utvrđuje i obaveza vođenja evidencija o izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu i izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih.

Dodat je novi član 49a kojim se propisuje obim ličnih podataka zaposlenih koje poslodavac vodi u evidencijama i time vrši usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ( “Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012-OUS i 107/2012)

Kako je u zakonu bila propisana obaveza za poslodavaca da u predviđenom roku prijavi nadležnoj inspekciji rada „profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog“, a isto nikada nije definisano, u smislu odsustva preciziranja navedenih oboljenja, izvršeno je njihovo brisanje, usled nemogućnosti ispunjavanja navedene obaveze prijavljivanja.

Član 51 stav 1 Zakona koji se odnosio na obavezu poslodavca da dostavi izveštaje o povredi na radu zaposlenog samom zaposlenom, preciziran je, u smislu dodatnog definisanja navedenog kao obaveze poslodavca, korišćenjem odrednice „dužan je“.

Izmenama se pooštravaju uslovi za dobijanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Kao uslov se traži da pravno lice ili preduzetnik koji je podnosilac zahteva za izdavanje licence mora da ima u radnom odnosu najmanje dva zaposlena koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka i ako osnivaču ili sa njim povezanom licu u smislu propisa o privrednim društvima, odnosno preduzetniku licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodne tri godine. Dalje usaglašavanje sa Zakonom o visokom obrazovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007-aut.tum., 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-aut.tum. i 68/2015) izvršeno je preciziranjem vrste i stepena obrazovanja za dobijanje licence za obavljanje poslova odgovornog lica, kao i dužina radnog iskustva.

Utvrđuje se ovlašćenje službenom licu nadležnom za vršenje nadzora nad pravnim licem i preduzetnikom sa licencom, da im naloži da obezbede uslove za dobijanje licence i određuje im rok za takvo postupanje, ne duži od 90 dana od dana obaveštavanja o naloženoj meri i tom pravnom licu, odnosno preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje poslova za čije vršenje je licenca uslov, a najduže do isteka navedenog roka. Ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik sa licencom obavesti organ nadležan za vršenje nadzora nad njegovim radom da je prestao da ispunjava uslove, to obaveštenje upodobljava se nalogu, odnosno rešenju ovlašćenog službenog lica. Rok važenja licenci koje se izdaju pravnim licima i preduzetnicima, ograničava se na pet godina, sa mogućnošću obnavljanja na način i pod uslovima pod kojima se izdaju.

Pored do sada određenih slučajeva, licenca se može oduzeti i ako imalac licence u periodu važenja licence prestane da ispunjava uslove propisane za njeno važenje.

Vrši se izmena i dopuna delokruga poslova Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Dodaju se Glava IXa i član 60a kojima se uvode nacionalna priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji:

1) Povelja „28. april”;

2) Plaketa „28. april”;

3) Pohvalnica „28. april”

Stvara se i pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa koji će propisati sadržinu i izgled pomenutih nacionalnih priznanja, koje će bliže urediti ministar za rad.

Izmenama, mere za zaštitu na radu sadržane u Pravilniku o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala („Službeni glasnik SRS”, broj 19/85) se neće više primenjivati.

Članom 40. Izmena predviđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata i iznose godinu odn. dve godine u zavisnosti od konkretnog akta.

Precizira se da stručni ispit položen pre stupanja Izmena na snagu ostaje da važi.

Lice koje se 1. decembra 2017. godine zatekne da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, a ne ispunjava uslove utvrđene u članu 17. Izmena, može da nastavi da obavlja te poslove do ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, a najduže pet godina, osim lica koje ih je obavljalo do dana početka primene člana 17. i kojem je do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju preostalo najviše pet godina.

Pravna lica i preduzetnici, shodno izmenama, imaju rok od godinu dana dausklade svoje licence sa odredbama ovog zakona od dana stupanja na snagu Izmena, a oni kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a pravna lica i preduzetnici kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 30 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.

 

22.01.2016.

U "Službenom glasniku RS" br.102/2015 objavljeni sledeći Pravilnici koji se primenjuju od 19.12.2015. godine:

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika radnom mestu i u radnoj okolini;

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

Pravilnik o izmenama Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad;

Pravilnik o izmeni Pravilnika o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta;

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline;

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

 

01.01.2016.

Agencija "ATLAS" Vam želi bezbednu i zdravu Novu godinu!

 

21.12.2015.

Bezbednost i zaštita na radu

 

Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da se oko 40 odsto smrtnih povreda na radu u Srbiji dešava u preduzećima u kojima radnici rade na crno, a da će izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu biti poboljšana njihova bezbednost i da će se uticati i na smanjenju sive ekonomije.

On je tokom skupštinske rasprave rekao da su izmene i dopune tog zakona dugo očekivane budući da je poslednji put ta oblast zakonski regulisana 2005. godine, a da se u međuvremenu stanje u privredi i celokupan ambijent promenio te da bi konkretnim rešenjima trebalo da se poboljša bezbednost i zdravlje radnika.

Vulin je kazao da je važna obučenost i obrazovanost u tom pogledu a da je do sada problem predstavljao nedostatak preventive i kaznenih mera.

Najveći procenat, tačnije 40 povreda na radu odsto dolazi u preduzećima gde se radi na crno i radnici nisu prijavljeni pa ni obučeni dovoljno, i ovaj zakon će pomoći da se omogući i efikasnija borba protiv sive ekonomije i kroz učešće odgovarajućih inspekcija, rekao je Vulin i dodao da je cilj donošenja izmena zakona usklađivanje sa odgovarajućim konvencijama.

Kako je kazao, izmenama zakona predviđeno je da se poveća nivo sticanja potrebnih veština onih koji radnike treba da uče o bezbednosti na radu.

Što se tiče Predloga zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti Vulin je podsetio da je od 1998. godine od kada je donet zakon do danas veliki broj radnika iz Srbije odlazio da radi u inostranstvu.

Kako je kazao, problem je što se ne zna koliki je broj radnika koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo, kao ni kroz koje tačno procedure prolaze kada odu tamo.

Mi trenutno ne znamo ni pod kojim uslovima odlaze, ne znamo kako izgledaju ugovori o radu koje potpisuju, njegova prava i obaveze i šta se dešava kad pređu granicu, kazao je on.

Kako je kazao Vulin predlogom zakona predviđena je mogućnost da se ustanovi ko upućuje radnika i kome je on upućen na rad.

Vulin je kazao da se zakonom neće moći kontrolisati stanje na samom gradilištu i da se to može učiniti samo kroz bilateralne sporazume.

Sada ćemo moći da kontrolišemo onog ko je poslao radnika, kako se odnose prema njemu, da li se ugovorne obaveze koje su zaključene ovde u Srbiji poštuju, a kada budemo imali i bilateralne institute možemo da saznamo šta se tamo dešava, kazao je Vulin ističući da zakon predviđa i kaznene odredbe.

Povod za donošenje zakona kako je kazao bila je tragedija koja se dogodila u Rusiji prošle godine u kojoj su stradali radnici iz Srbije koji su bili na privremenom radu.

 

12.11.2015.

Bezbednost i zaštita na radu

6. novembra 2015. godine u Službenom Glasniku RS br.91/2015 objavljen Zakon o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

09.11.2015.

SPISAK OMRAŽENIH - Ovo je spisak supstanci i aktivnosti koje izazivaju rak

Međunarodna agencija za istraživanje raka napravila je listu od 116 materija i aktivnosti koje dokazano izazivaju rak, a na listi se ne nalazi crveno meso - ali samo zato što ono "najverovatnije", ali ne i "zasigurno" izaziva rak.

Svetska zdravstvena ogranizacija je u ponedeljak objavila da je još jednom proširila spisak materija koje izazivaju rak, pa tako se na vrhu spiska našlo i prerađeno meso.

To je izazvalo brojne dileme i polemike u javnosti, pa tako je Međunarodna agencija za istraživanje raka napravilo listu supstanci i aktivnosti koje "dokazano izazivaju rak".

Meso nije na tom spisku, ali samo zato što ono "najverovatnije"izaziva rak.

Lista se deli na tri dela, “izloženost kancerogenima”, “mešavina kancerogena” i “agensi”

Izloženost kancerogenim materijama

1. Pušenje duvana: Najučestaliji oblik konzumacije duvana je uvlačenje dima cigarete, a o opasnostima pušenja već je odavno sve rečeno. Inače, duvan se konzumira još od 5.000.-3.000. godine pre nove ere, kada je u Južnoj Americi započeo uzgoj ove biljke.

2. Solarijum: Solarijumi i solarijum sijalice su sprave koje pomoću ultraljubičaste radijacije pomažu pri dobijanju tamnog tena, ali u isto vreme čoveka preterano izlažu UV radijaciji koja izaziva rak, kataraktu i prerano starenje kože.

3. Proizvodnja aluminijuma: Povećan rizik oboljenja od raka pluća i bešike zabeležen je kod radnika u fabrikama za obradu aluminijuma. Duža izloženost isparenjima hemikalija i katranu kamenog uglja može da izazove rak.

4. Arsenik u vodi: Izuzetno otrovna hemikalija koja se koristi u proizvodnji pojedinih legura može završiti u zalihama vode, a arsenik dokazano izaziva rak kože i povezuje se s rakom jetre, pluća, bubrega i bešike.

5. Proizvodnja auramina: Auramin se koristi kao antiseptik, ali i kod proizvodnje boja. Studija je pokazala da je velik broj tumora bešike kod muškaraca koji se bave proizvodnjom auramina, povezan se udisanjem štetnih agenasa tokom procesa proizvodnje.

6. Proizvodnja i popravka obuće: Povezana je sa povećanim rizikom oboljenja od raka nosa i leukemije, a razlog je izloženost benzenu i ostalim rastvaračima. Doduše, ovaj rizik znatno zavisi od trajanja i nivoa izloženosti.

7. Čišćenje dimnjaka: Odžačari, zbog izloženosti čađi i prašini, obolevali su od posebnog oblika raka koji čak nosi i naziv “dimničarski rak”.

8. Gasifikacija uglja: Istraživanja pokazuju da radnici koji dolaze u dodir sa ugljenim gasom, češće oboljevaju od raka pluća.

9. Destilacija kamenog uglja: Katran kamenog uglja je gusta crna tečnost koja ostaje nakon destilacije kamenog uglja, a između ostalog, koristi se i prilikom asfaltiranja. Izloženi nisu samo oni koji dolaze u direktan kontakt već se može raditi i o zagađenju vazduha.

10. Proizvodnja koksa: Proizvodnja koksa takođe je povezana s povećanim rizikom od raka pluća i bubrega.

11. Proizvodnja nameštaja: Proizvođači nameštaja statistički češće obolevaju od raka nosa zbog izloženosti prašini.

12. Iskopavanje hematita i izloženost radonu: Rudari koji iskopavaju hematit, neprestano su izloženi radonu, radioaktivnom, kancerogenom elementu koje uveliko povećava rizik od raka pluća.

13. Pasivno pušenje: Mnoge studije pokazale su da rizik od raka pluća postoji čak i kod onih koji udišu tuđi duvanski dim iako sami nisu pušači, a radi se o povećanom riziku od raka pluća, srčanih bolesti ili emfizema. Svake godine 12 hiljada Britanaca umire o pasivnog pušenja.

14. Rad u čeličanama: Studije su pokazale da radnici u čeličanama u različitim delovima sveta mnogo češće obolevaju od raka pluća. Rad u čeličanama podrazumeva i svakodnevnu izloženost brojnim poznatim genotoksičnim i kancerogenim materijama.

15. Proizvodnja izopropanola: Ljudi u ovoj industriji često su izloženi brojnim kancerogenim materijama, a ova bezbojna i zapaljiva hemikalija snažnog mirisa ima niz primena ne samo u industriji već i u kući, kao i u farmaciji (alkohol za čišćenje rana, sredstva za dezinfekciju ruku itd.).

16. Proizvodnja ljubičaste boje: Ljubičasta ili magentna boja je prva sintetička boja koja je proizvedena 1850, ali tokom proizvodnje koriste se i neke hemikalije koje su povezane s rakom bešike. Inače, mnoge štetne hemikalije zabranjene su u prizodnji farbi za kosu.

17. Poslovi u kojima se radi s bojama: Studije su dokazale povezanost između rada s bojama i povećanog rizika od raka. Slučajevi raka bešike i leukemije mogli bi biti povezani sa izloženošću benzenu u kombinaciji sa ostalim organskim rastvaračima. Rak pluća mogu da izazovu olovni hromat i azbest.

18. Rad s katranom: Katran se ne koristi samo kod asfaltiranja nego se s njim susreću i krovopokrivači koji su tako izloženi štetnim hemikalijama kao što je benzen.

19. Industrija gume: Studije su pokazale da su radnici zaposleni u industriji gume češće obolevali od raka bešike, raka pluća i leukemije.

20. Izlaganje neorganskim kiselinama i aerosolima: Tečne aerosoli koji nastaju kondenzacijom para sumporne kiseline, povezane su povećanim rizikom od raka pluća.

 

 

13.10.2015.

Završena rasprava o zakonu o bezbednosti na radu

 

Poslanici Skupštine Srbije završili su danas objedinjenu načelnu raspravu o zakonima o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i radnicima u inostranstvu.

Poslanici većine poručili su danas da su nova zakonska rešenja u oblasti bezbednosti rada usmerena ka poboljšanju uslova u kojima rade radnici u Srbiji i njihovoj većoj zaštiti na radu, dok je opozicija raspravu iskoristila da ukaže na loše uslove rada, tvrdeći da su srpski radnici najlošije plaćeni u svetu i Evropi.

Poslanici razmatraju izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a resorni ministar Aleksandar Vulin poručio je da se oko 40 odsto smrtnih povreda na radu u Srbiji dešava u preduzećima u kojima radnici rade "na crno".
Novim zakonskim rešenjima će, tvrdi, biti poboljšana njihova bezbednost na radu, a uticaće i na smanjenje sive ekonomije.
"U prvih devet meseci 2015. godine na radu na crno je zatečeno 10.401 lice, od toga su 6.183 odmah prijavljena na osnovu rešenja inspekcije. Oko 40 odsto svih smrtnih povreda na radu nastupa iz rada na crno. Neobučen radnik, neopremljen radnik, to je nesreća koja samo čeka da se desi", poručio je Vulin.

Poslanici vladajuće koalicije, kao i opozicione stranke najavili su podršku izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Predlogu zakona o uslovima upućivanja zaposlenih na pripremni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.

Ljiljana Kosarić iz poslaničke grupe Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbija izrazila je uverenje da je bolje uložiti svaki dinar u bezbednost i zdravlje na radu nego lečiti štetne posledice po zdravlje zaposlenog.

Ona je navela da je izmenama zakona o bezbednosti na radu precizno određen pojam poslodavca koji je odgovoran za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, pre svega izrada akta o proceni rizika, pregled i provera opreme za rad, ispitivanje uslova radne okoline, buke, vibracije, hemijske štetnosti i drugih štetnih uticaja.

Poslanik Demokratske stranke (DS) Balša Božović naveo je da će ta stranka podržati zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

 

21.09.2015.

NOVO U PONUDI AGENCIJE ATLAS

 

Projekti termotehničkih instalacija (grejanje, gasne instalacije)

Projekti konstrukcije (hale, silosi, dizalice i sl.)

Glavni projekti zaštite od požara

Plan zaštite od požara

Projekat hidrantskih instalacija (spoljne, unutrašnje)

Projekat sprinkler instalacija

Tehnički prijem objekata

Legalizacija objekata

Koordinator o uređenju gradilišta kao i koordinator u projektovanju

 

16.07.2015.

Preporuke poslodavcima pri radu na visokim temperaturama

 

Na temperaturama iznad 36 stepeni Celzijusa poslodavcima čiji zaposleni rade teške poslove na otvorenom preporučuje  se  obustava rada od 11 do 16 časova, a ako to nisu u mogućnosti, dužni su da obezbede niz mera koje će olakšati rad na vrućini, navode u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera-Božić-Trefalt podsetila je u izjavi agenciji Beta da poslodavci treba da prilagode rad, tako što će smene počinjati ranije ili kasnije tokom dana i radnicima će biti omogućene češće pauze.

"Ekipe koje rade na otvorenom treba da nakon sat ili dva posla odu na pauzu i da ih zameni druga ekipa", kazala je Božić-Trefalt,dodajući da su najugroženiji zaposleni u građevinarstvu i poljoprivredi.

Ona je podsetila da zaposlenima treba da bude obezbeđena voda, kao i zaklon u hladovini. Kako je navela, ako poslodavci ne poštuju preporuke o radu na visokim temperaturama, treba da reaguje i Inspekcija rada.

 

 

24.05.2015.

Deset najstresnijih profesija na svetu

Prema istraživanju sajta CareerCast.com najstresnija profesija na svetu u ovoj godini je vatrogasac koji je dobio ocenu stresa od 71,59 (od mogućih 100).

 

U takozvanom “2015 Jobs Rated” izveštaju, na drugom mestu je aktivna vojna služba sa ocenom stresa od 70,78, dok je na trećoj poziciji još jedno vojničko zanimanje – general (63,11).

 

U prvih pet su još i pilot aviona (60,46), kao i policajac (50,82).

Na šestoj poziciji je, i ovo je svakako iznenađenje, gluma. Glumci i glumice su dobili ocenu stresa od 50,33.

Sedma pozicija je pripala ljudima koji rade na televiziji i radiju, a pojavljuju se ispred kamere i mikrofona. Njihov posao je dobio ocenu stresa od 50,30.

Organizator događaja, osoba koja “sve drži u rukama”, na osmom je mestu najstresnijih profesija sa ocenom od 49,93, a za kraj ove Top 10 liste slede dva medijska zanimanja – fotoreporter (49,22) i novinar (48,76).

Faktori stresa, koju su uzimani u obzir u izradi “2015 Jobs Rated” izveštaja su: putovanja, mogućnost povišice, rokovi, rad pred očima javnosti, konkurencija, fizički zahtevi, radni uslovi, opasnost, rizici po sopstveni život, rizici po tuđi život i susreti sa javnošću.


 

18.04.2015.

Rad na računaru

 

Dugotrajan rad za računarom se ubraja u ozbiljne faktore rizika za nastanak i razvoj raznovrsnih patoloških stanja i oboljenja, čija težina varira od relativno bezopasnih do krajnje ozbiljnih. Najčešće se javljaju poremećaji u funkcionisanju lokomotornog sistema. Oni nastaju kao posledica dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba, nefiziološkog položaja i ponavljanih pokreta u zglobu šaka.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom (Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 106/2009 od 17.12.2009. godine).

Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom ("Službeni glasnik RS", broj 93/13)

U grupu oboljenja uzrokovanih radom na računarima se svrstavaju tri kategorije patoloških procesa: oboljenja usled ponavljanog naprezanja, poremećaji funkcije gornjih ekstremiteta i problemi s kičmenim stubom.

Povrede lokomotornog aparata uzrokovane ponavljanim naprezanjem su najučestalija grupa poremećaja uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru. Takve radnje su, na primer, kucanje teksta na tastaturi, kada šake zauzimaju neodgovarajući položaj u ručnom zglobu, pomeranje miša po podlozi bez oslonca, kada koren dlana „lebdi” i opterećuje mišiće ramenog pojasa i podlaktice, pritiskanje „tvrdih” tastera, čime se naročito opterećuje osetljiv ligamentarni aparat prstiju šake...

Dva najčešća poremećaja iz ove grupe jesu sindrom karpalnog tunela i povrede tetiva. Sindrom karpalnog tunela je uzrokovan kompresijom medijalnog nerva u tesnom kanalu ručja, koja nastaje kao posledica ponavljanog pregibanja šake i otoka okolnog tkiva. Vremenom, taj pritisak može dovesti do prodora vezivnog tkiva i trajnog neurološkog oštećenja koje dovodi do većeg ili manjeg invaliditeta. Manifestuje se trnjenjem i žarećim bolom u šaci koji bolesnika budi noću. Povrede tetivnog aparata šake uglavnom se viđaju u obliku zapaljenja (tendinitis) kod kojeg dolazi do razdvajanja i pucanja vlakana tetiva, što za posledicu ima pojačano trenje, razvitak velikih otoka i bol koji može potpuno imobilisati zahvaćeni deo ekstremiteta.

U grupu oboljenja gornjeg ekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogoršana višesatnim radom na računaru spada i sindrom gornje torakalne aperture koji obuhvata čitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena, koju čine potključna arterija i vena i brahijalni pleksus. Simptomi obuhvataju trnjenje, bolove i slabosti mišića ruku, a ponekad i bolne otoke čitave ruke. Statičko opterećenje kičmenog stuba, uzrokovano dugotrajnim sedenjem, je takođe faktor rizika za pojavu različitih bolnih stanja vrata i donjeg dela leđa. Najčešće posledice dugotrajnog opterećenja tokom više godina rada jesu degenerativne promene na mišićima vrata i vratnom delu kičme (spondiloza), koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis), bolovima, ograničenim pokretima, mučninom, pa i gubitkom svesti.

Prevencija opisanih poremećaja je sasvim jednostavna, nasuprot lečenju koje je mučno, dugotrajno, skupo i retko potpuno uspešno. Profilaktičke mere uključuju kvalitetna rešenja radnog mesta i izbor uređaja i alata koji su u skladu s ergonomskim normativima

 

23.02.2015.

Usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, u javnosti poznat kao "Tamarin zakon".

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara olakšava se procedura pribavljanja saglasnosti o merama zaštite od požara tako što se definišu osnovni standardi prilikom projektovanja izgradnje objekata, a subjektima, koji su u obavezi da postupaju u skladu sa odredbama zakona kako bi pribavili saglasnost, daju se šire mogućnosti u načinu projektovanja i izgradnje.

Zakon o zaštiti od požara- Tamarin zakon, koji su inicirali roditelji šestoro mladih ljudi, stradalih 2012. u požaru u novosadskoj diskoteci Kontrast, uvodi obavezu ažuriranja i usklađivanja planova zaštite od požara sa u međuvremenu nastalim promenama.

Zakon propisuje izričite obaveze subjekta zaštite od požara da primenjuje propisane mere zaštite od požara i eksplozije, uvodi edukaciju dece i učenika u toj oblasti i druge izmene za stvaranje bezbednijeg okruženja u zaštiti od požara za sve ljude.

Otac Tamare Miladinović koja je stradala u požaru u "Kontrastu" Branko Miladinović je rekao da je glavno težište Zakona na odgovornosti i on predviđa odgovornost inspektora koji obavljaju nadzor i kontrolu objekata u izgradnji i objekata koji rade, što do sada nije bio slučaj.

 

17.12.2014.

Lista poslova sa najmanje stresa

S obzirom na odgovornost koju svaki posao podrazumeva, teško da postoji posao koji sa sobom ne nosi određenu količinu stresa.

Ipak, dok većina ljudi muku muči sa svakodnevnim stresom koji im zbog obima posla i zadatih rokova stvara probleme, ima i onih koji na posao idu s osmehom na licu.

Evo nekih najmanje stresnih zanimanja:

Audiolog

Otorinolaringolog audiolog postavlja dijagnoze i rešava zdravstvene probleme vezane uz sluh.

Frizer

Osim ako ne naiđu na zaista nezadovoljnog i zahtevnog klijenta, posao frizera ne bi trebalo da izazove previše stresa.

Draguljar

Proizvodi i popravlja prstenje, narukvice, ogrlice i ostali nakit izrađen od plemenitog materijala. "Miran" zanat.

Profesor na fakultetu

Osim što uče studente u raznim akademskim i stručnim predmetima, rade na istraživanjima i objavljuju naučne radove i knjige.

Krojač

Posao koji uključuje šivenje i razne druge sitne i krupne popravke na odeći, poput mnogih sličnih zanimanja ne bi trebalo da izazove suviše stresa.

Medicinski tehničar podataka

Održava medicinsku dokumentaciju za primenu u lečenju, naplati troškova i statističkim istraživanjima.

Bibliotekar

Vodi evidenciju o pozajmljenim knjigama, pomaže čitaocima u pronalasku tražene knjige.

Multimedijalni umetnik

Kreira animacije i vizuelne efekte za TV emisije, filmove, video igre i druge medije

 

08.12.2014.

 

Preporuke za nabavku optimalnog broja PP aparata

 

Napomena: Ove preporuke su informativnog karaktera i ne mogu se koristiti kao osnova za izradu projekata i Planova za zaštitu od požara, Pravila zaštite od požara

U zavisnosti od požarnog opterećenja i površine objekta preporučujemo sledeći broj aparata, a kao jedinični aparat uzima se S-9 ili CO2 od 5 kg.

NISKO POŽARNO OPTEREĆENJE (stambene zgrade, škole, bolnice, hoteli, parkirališta...)

3 kom za 150 m2

4 kom za 150-300 m2

6 kom za 300-500 m2

8 kom za 500-1000 m2

10 kom za 1000-2000 m2

15 kom za 2000-4000 m2

25 kom za 4000-8000 m2

30 kom za 8000-10000 m2

 

SREDNJE POŽARNO OPTEREĆENJE (metalna industrija, mehaničke radionice, servisi, bioskopi, železničke i autobuske stanice, trgovine nameštajem i sl.)

4 kom za 150 m2

5 kom za 150-300 m2

7 kom za 300-500 m2

10 kom za 500-1000 m2

15 kom za 1000-2000 m2

25 kom za 2000-4000 m2

40 kom za 4000-8000 m2

58 kom za 8000-10000m2

 

VISOKO POŽARNO OPTEREĆENJE (rafinerije, hemijska industrija, industrija gume, tekstila, prerada drveta, lakirnice, benzinske i plinske stanice i sl)

5 kom za 150 m2

7 kom za 150-300 m2

10 kom za 300-500 m2

15 kom za 500-1000 m2

25 kom za 1000-2000 m2

 

ZA VOZILA U JAVNOM SAOBRAĆAJU:

Putnički automobil - 1 komad S-1 ili S-2

Kombi vozilo - 1 komad S-2

Autobus do 21 sedišta - 2 komada S-2

Autobus od 21-50 sedišta - 1 komad S-2 i 1 komad S-6

Autobus preko 50 sedišta - 2 komada S-6

Teretno vozilo do 2,5 t - 1 komad S-2

Teretno vozilo od 2,5 t do 5 t - 1 komad S-6

Teretno vozilo od 5-10 t - 1 komad S-6

Teretno vozilo preko 10 t - 2 komada S-6

Specijalna vozila - 1-3 komada S-9

 

16.11.2014.

Najava novog Zakona o bezbednosti na radu

Za radnike u Srbiji najveći stres je kad ostanu bez posla ili ne primaju platu, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

"U našim uslovima gubitak posla je najveći stres", rekao je ministar na konferenciji "Upravljanje stresom na radu" i istakao da stresne situacije treba posmatrati pre svega sa aspekta bezbednosti na radu.

Ministarstvo za rad poklanja veliku pažnju bezbednosti na radu, iako je to pitanje, kako je naveo Vulin, potcenjeno, "jer se dešava drugima, jer smatramo da će se nesreće uvek destiti drugima".
"Još ne razumemo da ulaganje za bezbednost na radu nije trošak", istakao je ministar i naglasio da je ministarstvo formiralo radnu grupu za donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Namera je, kako je rekao, da radnik na svom radnom mestu bude apsolutno siguran, obezbeđen, da se zna šta je šteta na radu, ko plaća nastalu štetu i kako se sprečava.

U segmentu bezbednosti na radu veliku ulogu, prema Vulinovim rečima, imaju inspekcijske službe, a pre svega neophodna je svest o preventivi.
"Potrebno je da unapred uložite kako biste sačuvali ono najvažnije - zdravlje i život zaposlenog", rekao je Vulin na konferenciji u Beogradu.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt navela je da u otklanjanju stresa veliku ulogu ima razgovor poslodavca i zaposlenog.
"Da bi posao bio zadovoljstvo, radnici i poslodavci moraju da razgovaraju", rekla je ona i preporučila uvođenje određenih programa za smanjenje stresa, poput sporta na poslu ili drugih metoda relaksiranja.

Stres je, kako kaže, veoma skopčan s mobingom, a taj problem je faktor rizika kako za zaposlene tako i za poslodavce.

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Vujović istakao je da se stres ispoljava pre svega kroz pritisak poslodavaca, mobing, konfuzno postavljene poslove.
"Radnik hoće da dođe na posao gde su obezbeđeni uslovi rada, u sigurnu radnu okolinu i gde ima adekvatna lična zaštitna sredstva", rekao je Vujović i dodao da je najvažnije da se propisi u toj oblasti primenjuju dosledno.

Konferenciju su organizovali Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu, a održava se u okviru obeležavanja Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu.

21. oktobar 2014.

Deset najopasnijih poslova


1.RIBAR  broj smrtnih slučajeva 125 na 100.000
2.DRVOSEČA  broj smrtnih slučajeva 105 na 100.000
3.PILOT  broj smrtnih slučajeva 70 na 100.000
4.RUDAR broj smrtnih slučajeva 65 na 100.000
5.RADNIK NA NAFTNOJ BUŠOTINI  broj smrtnih slučajeva 37 na 100.000
6.GRAĐEVINSKI RADNIK  broj smrtnih slučajeva 34 na 100.000
7.ELEKTRIČAR  broj smrtnih slučajeva 32 na 100.000
8.POLjOPRIVREDNIK  broj smrtnih slučajeva 29 na 100.000
9.VOZAČ KAMIONA  broj smrtnih slučajeva 26 na 100.000
10.TAKSISTA  broj smrtnih slučajeva 19 na 100.000

 

14. oktobar 2014.

Koliko smo bezbedni na radnom mestu?

U Srbiji još nije donet Zakon o osiguranju od povreda na radu, koji bi poslodavca obavezao da plati lečenje i obešteti povređene. Najviše povreda u industriji, građevini i poljoprivredi.

Prošle godine inspektori rada obavili su više od 16 hiljada kontrola u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kojima je obuhvaćeno gotovo 270 hiljada zaposlenih. Protiv odgovornih je podneto 26 krivičnih prijava i 950 prekršajnih prijava.

Broj smrtnih povreda na radu u Srbiji se četiri godine uzastopno smanjuje, ali stručnjaci kažu da je uzrok manja privredna aktivnost. Sindikati tvrde da se najviše povreda dogodi zbog nepažnje organizatora posla, odnosno poslodavaca.

Mislim da se nalazimo na veoma niskom nivou i da se tom delu zaštite radnika mora posvetiti veća pažnja, od same opreme za zaštitu do kontrole rada koje treba izvoditi u tom periodu, kaže predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Rešenje je veća i ozbiljnija preventivna aktivnost Inspekcije rada, sindikata i poslodavaca zato što veliki broj povreda uzrokuju nekvalifikovani i neobučeni radnici. Treba i uskladiti zakonodavstvo sa onim iz Evropske unije.

Dušan Vuković iz Samostalnog sindikata građevinarstva napominje da Srbiji nedostaje Zakon o osiguranju od nesrećnih slučajeva i povreda na radu. Zbog toga možemo da kažemo da nismo zaokružili sistem bezbednosti i zdravlja na radu, ističe on.

Predstavnici radnika smatraju da bi izmene Zakona o radu, koje podrazumevaju veći broj zaposlenih na određeno vreme, otežale primenu Zakona o zaštiti, bezbednosti i zdravlja na radu.

Prošle godine život na radnom mestu su izgubila 26 radnika, 38 odsto u industriji i 29 odsto u građevinarstvu. Kada su povrede u pitanju, posebno one lakše prirode, neretko se dešava da se povređeni i poslodavac "dogovore" da radnik prijavi da se povredio van poslovnog ambijenta.

23. septembar 2014.

Otvoren Sajam za bezbednost i zdravlje na radu

Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu - 112 EXPO otvoren je danas u Beogradu uz poruku da prevencija i ulaganje u preventivu nije trošak, već investicija zahvaljujući kojoj se mogu spasiti ljudski životi.

Pokrovitelji sajma koji će trajati do 26. septembra su Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) - Sektor za vanredne situacije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je tom prilikom da godišnje u Srbiji u proseku na radnom mestu nastrada 35 ljudi, a da bi njihovi životi mogli da se spasu ako bismo se više bavili preventivom, poslušali savete inspektora rada i kada ne bi štedeli na ljudskim životima.

Poslodavci ne bi trebalo da gledaju inspektore kao neprijatelje, i da se ljudski životi mogu spasiti, a teške posledice preventivnim delovanjem i radom ublažiti ili sprečiti, kazao je Vulin.

On je rekao da će njegovo ministarstvo uskoro početi rad na izmeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kako bi se unapredilo stanje u toj oblasti.

Vulin je zamolio poslodavce da imaju u vidu da prevencija nije trošak, već investicija zahvaljujući kojoj se mogu sačuvati ljudski životi.
Državni sekretar MUP Milosav Miličković rekao je da su poplave i druge elementarne nepogode koje su ove godine pogodile Srbiju nanele veliku materijalnu štetu velikom broju porodica u Srbiji, ali odnele i ljudske živote i da je time postalo jasno koliko je važna prevencija, praćenje, planiranje i pravovremeno reagovanje u tako važnim situacijama.

On je rekao da MUP želi da unapredi sposobnost svih službi kako bi moglo valjano da se reaguje u sličnim situacijama.

Miličković je kazao da će tokom narednih dana na sajmu biti predstavljena zakonska regulativa u ovoj oblasti, tim povodom će biti organizovane radionice, stručne tribine diskusije, a tokom dana će biti održana i pokazna vežba MUP-a.

Sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu, 39. po redu, održava se pod sloganom "Prevencija na prvom mestu".

Ova manifestacija posvećena je sveobuhvatnoj zaštiti od požara, poplava, zemljotresa, hemijskih akcidenata i drugih katastrofičnih situacija, nesreća i opasnosti po ljudske živote i materijalna dobra, kao i bezbednosti i zdravlju na radnom mestu.

Više od 70 direktnih izlagača predstaviće oko 150 brendova iz dvadesetak zemalja u oblasti kompleksnih sistema, tehnike i opreme za reagovanje u vanrednim situacijama, preventivne zaštite u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, spasavanja, hitne medicinske pomoći, lične i kolektivne zaštitne opreme.

19. septembar 2014.

Bezbednost i zdravlje na radu nisu prepušteni slučaju

Na 39. Međunarodnom sajmu 112 EXPO Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastojaće da svest o važnosti primene mera bezbednosti i zdravlja na radnom mestu još više približi onima koji od toga imaju najviše koristi - svim učesnicima u radnom procesu, ali i zainteresovanoj javnosti u celini.

Borba za zdravo radno mesto podrazumeva sistematsko i kontinuirano unapređivanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu svakog pojedinca, a ova sajamska manifestacija je prilika da se zajedno sa socijalnim partnerima, inspektorima rada, licima za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatorima za izradu projekta i koordinatorima za izvođenje radova, kao i sa svim zainteresovanim pojedincima razmene iskustva o ovoj veoma važnoj oblasti.

Jedna od primarnih obaveza ove Uprave je i staranje o harmonizaciji, odnosno usaglašavanju propisa sa propisima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada i, između ostalog, podsticanje obrazovanja i razvijanja kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05), podzakonskim aktima i drugim propisima vezanim za bezbednost i zdravlje na radu.

Zbog toga će poenta učešća na ovoj sajamskoj manifestaciji, pre svega u okviru stručnog programa, biti prilika da se razmene iskustva iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se razmotre pitanja i problemi koji se javljaju u praksi u vezi sa primenom propisa vezanim za bezbednost i zdravlje na radu.

 

17.septembar 2014.

Srbija uvodi nove tehnologije u zaštiti od požara

MOKRA GORA - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisali su na Mokroj Gori memorandum o saradnji sa nemačkom kompanijom "IQ Wireless" o uvođenju nove tehnologije u sistem zaštite od požara u zaštićenim područjima od nacionalnog interesa u Srbiji.

Pilot projektom prvo će biti obuhvaćeni Nacionalni park Tara i Park prirode Mokra Gora, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Slobodan Erdeljan.
“Reč je o tehnologiji koja omogućava ranu protivpožarnu detekciju na osnovu dima i omogućava pravovremenu reakciju. Ovo je veliki napredak za Srbiju na koji smo se odlučili poučeni iskustvima sa požarima koja smo imali prethodnih godina”, kazao je Erdeljan.
On je istakao i da će projekat finansirati Evropska unija i njeni fondovi za vanredne situacije.
“Tara i Mokra Gora su dva požarima najugroženija zaštićena područja u poslednjih nekoliko godina i zato su odabrana za pilot projekat koji treba da bude realizovan do jula 2015.godine”, precizirao je Erdeljan.
Novim tehnologijama i nacionalnim parkovima upravljaće ljudi zaposleni u njima koji će proći jednomesečnu obuku u Nemačkoj, a po realizaciji pilot projekta, Erdeljan najavljuje da će se sa uvođenjem IQ tehnologija početi i u ostalim delovima Srbije.

16. septembar 2014.

Bezbednost na radu kao investicija

Zbog smanjene privredne aktivnosti broj povreda na radu je manji nego prošle godine, a u proseku je za polovinu veći nego u zemljama EU. Propisi EU traže i da poslodavci obezbede i sami plate redovne kontrole radnika kod specijalista medicine rada.

Prošle godine 28 osoba u Srbiji izgubilo je život na poslu. Ipak, broj povreda na radu manji je nego prošle godine, delom i zbog smanjene privredne aktivnosti. Naši zakoni i propisi za očuvanje zdravlja i bezbednosti zaposlenih usklađeni su sa evropskim, ali kasnimo u njihovoj primeni, a neophodno je doneti Zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Broj povređenih i obolelih na radu u Srbiji, u proseku je za polovinu veći nego u zemljama EU, koje imaju mnogo jaču privrednu aktivnost.

"Te brojke ukazuju da je potrebno da se ovaj sistem primeni još efikasnije. Mi se fokusiramo na to da poslodavci primene zaštitna sredstva, da odrede lica koja su zadužena za nadzor nad primenom propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu", kaže državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović.

Poslodavcima bezbednost na radu nije trošak nego investicija, govore iskustva Evropske unije, sa čijim propisima usklađujemo naš Zakon o radu.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt kaže da je vlada Srbije donela je 17 podzakonskih akata koji su usklađeni sa standardima Evropske unije.

"Imamo smo još tri podzakonska propisa koja će se završiti ove godine i na neki način zaokružiti kompletna legislativa kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu", kaže Vera Božić Trefalt.

Neophodno je preduprediti sve moguće uzročnike povreda na radu i profesionalnih oboljenja, smatraju stručnjaci.

Propisi EU traže i da poslodavci obezbede i sami plate redovne kontrole radnika kod specijalista medicine rada. U Srbiji to još nije obaveza, a i ako se usvoji taj propis, pitanje je da li će biti primenjiv.

"Fond zdravstvenog osiguranja ne finansira medicinu rada, tako da smo došli u situaciju da je najveći broj lekara specijalista medicine rada otišao u izabrane lekare i to je onda dovelo do klasičnog nedostatka specijalista medicine rada", kaže doktor medicine rada Petar Bulat.

Predstavnici radnika smatraju da je najveći problem postojanje tzv. divljih neregistrovanih poslodavaca koji radnicima ne obezbeđuju odgovarajuću obuku i zaštitu.

Saša Dimitrijević, iz sindikata "Nezavisnost" kaže da sada dolaze ljudi koji prave neke firme za odrađivanje jednog ili dva posla za kratko vreme, a to često prelazi u sferu sive ekonomije.

Novu Vladu čeka i donošenje Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. U zemljama koje imaju taj zakon, poslodavci su visokim odštetama podsticani da više kontrolišu tu oblast i ulažu u bezbednost zaposlenih, što je višestruko smanjilo broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

 

30. maj 2014.

 

Apel poslodavcima i zaposlenima u poplavljenom području da
dosledno primenjuju mere bezbednosti na radu

 

Povodom situacije nastale usled velikih poplava, a u cilju očuvanja zdravlja zaposlenih i sprečavanja materijalne štete, kako bi se predupredile povrede na radu koje su učestale poslednjih dana, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, apeluje na poslodavce i zaposlene da, u narednom periodu, sa povećanom pažnjom, odnosno dosledno primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu. Naročito kada je u pitanju stabilnost objekata, korišćenje svih vrsta električnih i drugih instalacija, kao i ponovno puštanje u pogon opreme za rad. Istovremeno, neophodna je i dodatna primena mera higijene, kao i organizovanje procesa rada u nastalim okolnostima, kako bi se stanje vratilo u redovne tokove.

 

Posebno, napominjemo da pristup ugroženim područjima kod poslodavca imaju samo zaposleni koji su stručno osposobljeni i osposobljeni sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu i koji poseduju sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.

 

16. maj 2014.

Procena rizika

 

Uputstvo o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) , u okviru glave III Obaveze i odgovornosti poslodavca, utvrđena je obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na svakom radnom mestu i u radnoj okolini.

Procena rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje vrši se na način i po postupku utvrđenim odredbama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2006).

Prema odredbama člana 13. stav 1. Zakona i člana 21. Pravilnika, poslodavac je dužan da, najkasnije, do 6. septembra 2007. godine donese akt o proceni rizika za sva radna mesta, načinu i merama za njihovo otklanjanje.

Pod pojmom poslodavca podrazumeva se domaće ili strano pravno lice odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.

Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu:

  1. Zaposlenima
  2. Učenicima i studentima kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
  3. Licima na profesionalnoj rehabilitaciji
  4. Licima koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Procenu rizika poslodavac može da obavi samostalno, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima:

  1. trgovine
  2. ugostiteljstva i turizma
  3. zanatskih i ličnih usluga
  4. finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga
  5. obrazovanja, nauke i informacija
  6. zdravstvene i socijalne zaštite
  7. u stambeno-komunalnim delatnostima.

Izuzev u gore navedenom slučaju, svi poslodavci koji žele da procenu obave sami moraju za te poslove ovlastiti zaposlenog sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac može da angažuje pravno lice odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za vršenje procene rizika ako ne želi ili nema mogućnosti da procenu obavi sam.

Postupak procene rizika pokreće se odlukom poslodavca o pokretanju postupka procene rizika ( član 17. i 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).

Navedenom odlukom poslodavac određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa Pravilnikom. Odgovorna lica su stručna lica sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih.

Odlukom poslodavac određuje i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanja potrebna za vršenje procene rizika, a koja su odgovorna svako u svom delokrugu rada odnosno prema utvrđenim obavezama.

Odluka o pokretanju postupka procene rizika mora biti objavljena na način kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, uključujući predstavnike zaposlenih, sindikati, odbor za bezbednost i zdravlje na radu i dr.

Poslodavac, stručno lice, odnosno angažovano pravno lice ili preduzetnik, po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac ( član 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006). Navedeni plan mora da sadrži sledeće elemente:

1) Pravni osnov za procenu rizika

U okviru ove tačke treba navesti zakonska i podzakonska akta koja čine pravni osnov za procenu rizika. To će uvek biti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, a u zavisnosti od delatnosti i strukture poslodavca to mogu biti i drugi propisi, npr. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad; Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu odbuke u radnim prostorijama; Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi; Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline; Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...

2) Organizacija i koordinacija sprovođenja, izmene i dopune sprovođenja procene rizika

U oviru ove tačke treba navesti aktivnosti koje će se preduzeti tokom postupka procene rizika kao i pojedinačnu odgovornost lica koja učestvuju u postupku procene rizika. Npr. poslodavac je odgovoran za donošenje odluke o pokretanju postupka procene rizika, a zaposleni moraju biti informisani.

3) Spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika

Ovom tačkom lice odgovorno za sprovođenje procene rizika predlaže spisak kompetetna pravna ili fizička lica za procenjivanje rizika. To mogu biti zaposleni kod poslodavca (treba imati u vidu da određeno radno mesto najbolje poznaju neposredni izvršioci i njihovi pretpostavnjeni) ili pravna i fizička lica angažovana preko raznih vrsta obligacionih ugovora. Ovde će se navesti, pre svega, odgovorno lice za procenu rizika, a zatim i sva lica koja će iz svog domena učestvovati u postupku procene rizika npr. zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova zadužen za prikupljanje opštih podataka o poslodavcu i snimanje organizacije rada ili nadležnu zdravstvenu ustanovu koja će dati procenu zdravstvenih uslova na radnim mestima kod poslodavca.

Kada se utvrdi da je radno mesto sa povećanim rizikom poslodavac je dužan da angažuje službu medicine rada koja utvrđuje zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji rade ili će raditi na takvim radnim mestima.

4) Metode za vršenje procene rizika

Lice odgovorno za sprovođenje procene rizika poslodavcu će kroz plan predložiti i metode za vršenje procene rizika.

5) Faze i rokovi za procenu rizika

Ovom tačkom Plana dobija se odgovor na pitanje ko je odgovoran za pojedinu fazu procene rizika, šta je predmet konkretne faze i u kom roku je realno ili se procenjuje da će se planirana aktivnost izvršiti. Npr. za fazu u kojoj se prikupljaju opšti podaci o poslodavcu odgovorno lice biće zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova koji će ovu fazu obaviti u roku od mesec dana.

6) Način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika

Planom se utvrđuje, koja dokumentacija se prikuplja, ko prikuplja određenu dokumentaciju na koji način i u kojim rokovima se određena dokumentacija prikuplja.

7) Informisanje procenjivača rizika

Procenjivači moraju da budu informisani o cilju vršenja procene rizika, načinu međusobne razmene informacija, međusobnom obaveštavanju, terminima pojedinih obaveza i sl.

8) Koordinacija između procenjivača rizika

Procenjivači moraju međusobno da sarađuju i koordiniraju kao i da koordiniraju i sarađuju i sa poslodavcem. Način i postupak međusobne koordinacije u izvršavanju obaveza kod sprovođenja procedure procene rizika utvrđuje se Planom. Koordinacija između procenjivača rizika se mora predvideti kako bi postupak procene rizika u najmanjoj mogućoj meri remetio proces rada kod poslodavca.

9) Način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih

Planom se utvrđuje način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih. jedan od načina je, na primer sastavljanje upitnika sa unapred pripremljenim pitanjima na koja želimo odgovor od zaposlenih, a sa ciljem prikupljanja potpunih informacija o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini.

10) Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama

Zaposleni imaju pravo uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu kao i da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih. Planom treba predvideti način na koji če se zaposlenima omogućiti vršenje ovih prava.

11) Druge radnje potrebne za sprovođenje i reviziju postupka procene rizika

Kada je to potrebno, po mišljenju lica odgovornog za sprovođenje Plana, u Plan navode se i druge radnje ili aktivnosti koje će se obavljati u toku sprovođenja procedure procene rizika.

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Akt o proceni rizika obavezno mora da sadrži sledeće elemente, koji čine celinu ovog dokumenta, i to:

1) Opšti podaci o poslodavcu

  • poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;
  • delatnost poslodavca;
  • podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, stručna sprema i dr.).

2) Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Opisom se obuhvataju:

  • objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;
  • oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vrši se njihovo grupisanje;
  • konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), njihova namena i način korišćenja;
  • pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
  • druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
  • sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
  • sirovine i materijali koji se koriste;
  • drugi potrebni elementi.

3) Snimanje organizacije rada

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.

Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.

Krajnji rezultat ovog poglavlja je sagledavanje faktičkog stanja i utvrđivanje radnih mesta na kojima se obavlja procena rada i vrši procena rizika.

4) Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

5) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.

6) Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru. Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:

  • održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
  • obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
  • osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  • obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
  • upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr.

7) Zaključak

Zaključak sadrži:

  • sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
  • radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
  • prioritete u otklanjanju rizika;
  • izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

8) Izmene i dopune akta o proceni rizika

Akt o proceni rizika na radnom mesu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:

- u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;
- u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
- kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
- kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
- kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.

Posebno treba obratiti pažnju na odredbe člana 15. stav 2. tačka 5., po kojoj inicijativu za izmene i dopune ovog akta mogu dati lica za bezbednost i zdravlje na radu, šefovi pogona, poslovođe, predstavnici zaposlenih članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu i sami zaposleni.

Neophodno je posebno razraditi aktom o proceni rizika postupak izmena i dopuna.

 16.maj 2014.

Sredstva i oprema za zaštitu na radu

Većina povreda i oboljenja u vezi sa radom mogu se sprečiti ili njihove posledice umanjiti korišćenjem odgovarajućih sredstava za lićnu zaštitu na radu

Osnovne odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koje se odnose na sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu:

- Član 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu definiše sredstva i opremu za ličnu zaštitu kao odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.
- Članom 7. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji definiše preventivne mere nalaže se primena savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera u postupku projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu moglu biti otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera.
- Članom 15. tačka 5. Zakona definisana je obaveza poslodavca da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
- Član 17. utvrđuje da je poslodavac dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo /ili opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika
- Član 23. Poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.
- Član 24. Zakona propisuje da sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu poslodavac može da da na upotrebu samo ako raspolaže propisanom tehničkom dokumentacijom na srpskom jeziku u kojoj je proizvođač ili isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke zahteve za njihovu upotrebu, pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje a ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa tom dokumentacijom, drugim propisima i tehničkim standardima

 

Upozorenje za poslodavce!

U procesu nabavke zahtevajte od isporučioca kompletnu dokumentaciju!

 

Obaveze zaposlenog:

- Članom 35. regulisane su osnovne obaveze zaposlenog po kome je zaposleni dužan da namenski koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.

25. april 2014.

 

28. april – Dan bezbednosti i zdravlja na radu

 

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, u saradnji sa socijalnim partnerima, obeležiće 28. april - Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu.

 

U pozorištu „Boško Buha“ (Trg Republike 3) u ponedeljak, 28. aprila u 11:00 sati, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike dodeliće priznanja pravnim licima/preduzetnicima i pojedincima koji su dali svoj doprinos bezbednosti i zdravlju na radu u 2013. godini, a na Trgu Republike, od 12:00 sati, građani će imati priliku da se informišu i upoznaju sa zakonskom regulativom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i bezbednosnim procedurama.

 

20. mart 2014.

 

PROCENA RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Akt ili proces?

 

U proteklih osam godina bauk procene rizika „na radnom mestu i u radnoj okolini“ je protutnjao Srbijom. Većina poslodavaca, voljno ili nevoljno, izvršila je zakonsku obavezu, izrađeno je na desetine hiljada akata o proceni rizika. Vreme je da se sagleda šta nam je donela kampanja procene rizika? Posebna istraživanja u vezi kvaliteta i funkcionalnosti akata o proceni rizika nisu sprovedena a praktično iskustvo daje samo neke odgovore ili otvara još više pitanja koja se odnose na probleme u primeni akata o proceni rizika u praksi. Nesumnjiv doprinos ovog obimnog posla je da se, potpuno zaboravljena „zaštita na radu“ izvuče iz zaborava, te da je i najlošije izrađen akt o proceni rizika makar podsetio poslodavca na obavezu stvaranja bezbednih i zdravih uslova rada

 

Prošlo je tačno osam godina od početka primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Polazeći od obaveza koje je Srbija preuzela iz ratifikovanih konvencija Međunarodne organizacije rada i proklamovanog opredeljenja za punopravnim članstvom u Evropskoj uniji, Zakonom je naložena, pored ostalog, i obaveza procene rizika kao osnove za preduzimanje preventivnih mera za sprečavanje ili smanjenje bolesti i povreda na radu. Pri tome, procena rizika je definisana kao sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika.
Ključnim, 13. članom Zakona, poslodavci su obavezani da donesu akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrde način i mere za njihovo otklanjanje. Pri tome je akt o proceni rizika definisan kao dokument koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

 

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu preuzima rešenja tehničke regulative Evropske unije, čiji su osnovni zahtevi u vezi procene rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu definisani u okvirnoj direktivi 391 iz 1989. godine. Prema toj direktivi, poslodavci treba da, poštujući principe prevencije, prvo nastoje da izbegnu rizike, a ako to nije moguće, procene rizike koji se ne mogu izbeći.

 

Suštinski, procena rizika u ovoj direktivi je postavljena kao stalna aktivnost sagledavanja svih uslova i okolnosti koje mogu da izazovu povredu ili oboljenje na radu radi definisanja mera za svođenje rizika na najmanju moguću meru. Akcenat je na proceni kao stalnom procesu i na sveobuhvatnosti procesa. Prvenstveni cilj je uočavanje rizika koji se ne mogu izbeći. Izračunati nivo rizika poslodavcima omogućava da utvrde prioritetne mere, a osiguravajućim društvima da optimizuju premije osiguranja.

 

Direktiva ne opredeljuje kako se vrši procena: po radnim mestima, radnim procesima, poslovima itd. Zemlje članice (a i kandidati) se obavezuju da donesu propise kojima će se „različite kategorije“ preduzeća, u zavisnosti od njihovih „aktivnosti i veličine“ obavezati da sastave „dokumenata o proceni rizika“. Ne govori se o tome kakav treba da bude taj dokument. Važno je da poslodavac „bude u posedu ocene rizika“ i da se obezbedi poboljšanje nivoa zaštite ugrađivanjem zaključaka iz procene u sve aktivnosti preduzeća i/ili ustanove i to na svim hijerarhijskim nivoima.

 

Šta smo uradili za osam godina

 

Opredeljenje Srbije da se ovi evropski zahtevi operacionalizuju na način da se obavežu svi poslodavci da donesu formalizovan, jedinstveni akt, kojim će se sagledati sva radna mesta, svi prostorni uslovi, poslovi, uslovi radne okoline i odnosi u procesima rada, po striktno utvrđenoj proceduri i definisanim sadržajima, značio je izuzetan podstrek u razvoju sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Ovako striktno definisana obaveza da se donese akt naterala je mnoge naše poslodavce da uopšte počnu da razmišljaju o zaštiti ljudi na radu, naročito striktne obaveze samih poslodavaca da moraju da ga verifikuju (usvoje) i da još potpišu posebnu izjavu kojom se obavezuju na primenu svih mera iz akta. (Jer, u Srbiji se samo formalizovana akta donose, ako ne moraš da imaš akt, nećeš imati ništa!)

 

U proteklih osam godina bauk procene rizika „na radnom mestu (i) u radnoj okolini“ je protutnjao Srbijom. Velika većina poslodavaca, voljno ili nevoljno, je izvršila zakonsku obavezu. Izrađeno je desetine hiljada akata o proceni rizika. Prava je prilika da se sagleda šta nam je donela kampanja procene rizika?

 

Osnovni doprinos ovog obimnog posla je da se, u procesu raspada ranijeg društvenog sistema i opštoj degradaciji svih vrednosti, potpuno zaboravljena „zaštita na radu“ izvuče iz zaborava. Može se slobodno reći da je i najlošije izrađen akt o proceni rizika makar podsetio poslodavca na obavezu obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada.

 

Neki od izrađenih akata su proizvod studioznog rada internih i/ili eksterno angažovanih timova stručnjaka. Neki su potpuno formalizovani da bi se ispunila zakonska obaveza, a neki su prosto kopirani ili kupljeni od „specijalista“ za procene. Ipak, svi imaju nešto zajedničko: i oni najbolji i oni potpuno bezvredni, uglavnom skupljaju prašinu po registratorima službi ili menadžera za bezbednost i zdravlje na radu. Zašto je to tako?

 

Procena rizika zarobljena u aktu o proceni

 

Prema ranijim propisima o zaštiti na radu nije postojala striktna obaveza poslodavaca da „budu u posedu“ procene rizika. Zakonsko obavezivanje poslodavaca da donesu akt o proceni rizika bilo je potpuno opravdano. Postupajući po zakonu i Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Pravilnik), procenjivači rizika su zapravo pravili presek, skenerski snimak, stanja bezbednosti i zdravlja na radu. Ozbiljno urađene procene su, kroz sagledavanje stanja u radnom prostoru, na tehnološkim i radnim procesima na opremi za rad, na poslovima koji se obavljaju, sagledavanjem uslova radne okoline i drugo, poslodavcima dale polaznu osnovu za uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Na osnovu procenjenog i ocenjenog stanja mogli su da preduzmu osnovne, opšte i posebne mere prevencije.

 

Nažalost, tu je početak, ali i kraj vrednosti svakog pa i najboljeg akta. Kao formalizovan dokument koji neko odobrava, donosi, zavodi, menja… on je, sam po sebi statičan. Svaki takav dokument zahteva posebne procedure po kojima se donosi, menja i verifikuje. Tako je i sa aktom o proceni rizika. Poštujući nacionalni metod za procenu rizika koji je zapisan u Pravilniku, dobili smo glomazna, neoperativna dokumenta po kojima je teško raditi, a pogotovo ih je teško menjati i dorađivati.

 

Obim dokumenta – prepreka praćenu faktora rizika

 

Ne postoje egzaktni podaci o obimu akata, ali iskustveno, pretpostavlja se da u Srbiji ima više akata koji imaju preko tri hiljade stranica nego onih koji imaju ispod 100 stranica. Verovatno je prosečan obim oko 500 stranica. Ako svaka promena akta zahteva određenu proceduru, postavlja se pitanje kako svakodnevno upravljati rizicima na osnovu akta? Odnosno, nije li suštinski zahtev za procenu rizika, kao „sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja“, zarobljen odredbom da se ona radi isključivo u formi posebnog akta. Stalnost i sistematičnost procene rizika zapisana u evropskoj direktivi i u samoj definiciji iz Zakona, u članu 13. Zakona je bitno ograničena obavezom poslodavca da „izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada“. Pravilnikom je čak definisano kada se vrši potpuna ili delimična izmena akta o proceni rizika i način na koji se vrši provera efikasnosti njegove primene.

 

Nisu sporni ti zahtevi sami po sebi. Sporno je što se sve ove obaveze svode na sam akt, na ažuriranje i doterivanje akta (što je, s obzirom na njihov obim, gotovo nemoguće vršiti svakodnevno). A procesi su dinamični, odvijaju se neprekidno. Čak i u najstabilnijim radnim procesima stalno se menjaju uslovi i okolnosti. Ko će i na koji način da vrši ove stalne procene koje treba da prethode svakoj aktivnosti. I u kakvoj vezi sve to treba da bude sa aktom o proceni rizika?

 

Akt o proceni rizika – samodovoljni dokument

 

Prema članu 20. Pravilnika, proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice određeno za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca neprekidno, tako što se proverava efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovođenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika. Ako u postupku provere efikasnosti primene mera iz akta uoči njihovu neefikasnost, predlaže korekciju tih mera i to opet „izmenama i dopunama akta o proceni rizika.“

 

Ispada da je Akt o proceni rizika sveta krava. Sam sebi potreban i dovoljan. A život ide dalje. Ko će i kako da proceni rizike, i ko će, kako i kada da izmeni ili dopuni akt o proceni rizika, na primer u nekom javnom komunalnom preduzeću koje ujutru šalje ekipu da poseče platan, ili da otpuši šahtu. Kako ovakve procene „ugurati“ u akt? I, da li je uopšte to potrebno?

 

Ma kako da je urađen, akt o proceni rizika ne može da predvidi sve opasnosti i rizike na konkretnim poslovima u stalnoj dinamici procesa rada. Ako proces izrade akta traje tri meseca, već kod njegove verifikacije nije potpuno ažuran. Već su recimo na viljuškaru razbijena signalna svetla i otkazala kočnica. A rekli smo da je smisao procena da se odmah uoče i otklone nedostaci.

 

U najboljem slučaju, akt može da daje neke opšte rizike i mere vezane za način obavljanja poslova, opremu i ambijent u kojem se radi. Ali, za to danas i nisu neophodne posebne procene. Već postoje razrađene procedure za rad u svim standardnim uslovima i aktivnostima: na visini, u dubini (zatvorenom prostoru), na iskopima, u prisustvu buke… Dovoljno je ući na internet. Sredstva za rad se danas ne mogu ni pustiti u promet ako nije izvršena detaljna procena rizika i ako u uputstvu korisnicima nisu definisane sve preventivne mere.

 

Procena rizika – stalni proces

 

Ono što je osnovni zahtev evropskih propisa i što daje dinamiku procesa procene rizika je upravo stavljanje tih manje-više gotovih procedura i procena u korelaciju sa stanjem u svakom pojedinom slučaju, za svaki posao koji treba da obavimo. „Stani, razmisli, proceni“ ili „dva minuta pripreme posla“ su samo neke, već široko prihvaćene maksime koje odražavaju ove zahteve.

 

Postavlja se pitanje, ko treba da izvrši procenu i kako da se verifikuje, odnosno kako uraditi validni „dokument o proceni rizika,“ u ovim situacijama ako, očigledno, to ne može da bude akt o proceni rizika? Na ovo pitanje Zakon i Pravilnik ne daju odgovore.

 

To prvenstveno treba da bude obaveza rukovodilaca koji planiraju i organizuju aktivnosti. Oni, uz eventualnu stručnu podršku menadžera za bezbednost i zdravlje na radu, pre otpočinjanja bilo kog posla, treba da izvrše konkretnu procenu i to dokumentuju bilo kakvim zapisom. Naravno, i da to potpišu. Dokument o izvršenoj proceni rizika je svaka overena ček lista, svako uputstvo ili procedura za izvršenje konkretnog posla, svaki elaborat o uređenju gradilišta, svako odobrenje za rad, svaki pisani trag da je kompetentna osoba sagledala uslove i okolnosti na radnom mestu i preduzela mere u skladu sa tim.

 

Dalji razvoj sistema bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji treba da ide u pravcu postepenog napuštanja obaveze da se ima formalizovani, celoviti akt o proceni rizika, jer kao takav ne može da prati žive procese. Sve više će se procena rizika dokumentovati kompanijskom politikom, razvijenim procedurama, uputstvima i zahtevima u ovoj oblasti. Time se vrši potpuna individualizacija odgovornosti za primenu mera BZR, a samim tim i bitno unapređuje odgovornost za stanje.

 

To je koncept koji već dugo funkcioniše u razvijenim zemljama. Razrađene su različite liste mogućih opasnosti i opterećenja koje omogućavaju da se jednostavnim štikliranjem izvrši kompletna procena. (Vodič Kanada, američki sistem WAC 296-800-16010 i dr.) Potrebno je samo u zaglavlju konkretizovati o kom radnom mestu, poslu, sredstvu rada ili konkretnoj aktivnosti je reč, definisati mere i sve to overiti potpisom. Samo na taj način rukovodioci po nivoima rukovođenja preuzimaju potpunu odgovornost za obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada.

 

Akt i radna mesta sa povećanim rizikom

 

Koncept procene rizika i verifikacije u vidu akta, onako kako je razrađen Pravilnikom, ima i niz drugih nedoslednosti vezanih za kategoriju radnih mesta sa povećanim rizikom, (naročito njihov odnos sa „poslovima sa posebnim uslovima rada,“ utvrđivanje posebnih zdravstvenih uslova i zdravstvenih pregleda, definisanje sredstava za ličnu zaštitu itd.)

 

Kao zaključak, može se reći da postojeća rešenja u vezi procene rizika i izrade akta o proceni rizika ne podstiču, ali i ne sprečavaju stvaralački, inovativan pristup problemima i uređivanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu na savremen način. Ali svakako da zahtevaju potpuno razumevanje suštine zahteva za zaštitom ljudi u procesima rada, visoku osposobljenost i preduzimljivost rukovodilaca svih nivoa kod poslodavca i naročito menadžera za bezbednost i zdravlje na radu.

 

 22. februar 2014.

USKORO PREPORUKE ZA SPREČAVANJE STRESA NA RADNOM MESTU

Stalna izloženost stresu na radnom mestu često prevazilazi sposobnost pojedinca da se izbori sa posledicama, pa društvo treba da radi na sistemskim merama koje bi ih otklonile ili ublažile, upozoreno je na simpozijumu "Bezbednost i zdravlje na radu u zdravstvu".

"Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je preporučila mere za preveniranje posledica stresa na radu, kao sastavni deo novog evropskog akcionog plana za mentalno zdravlje", izjavila je direktorka Instituta za mentalno zdravlje prof. dr Dušica Lečić Toševski i najavila da će one biti sadržane i u novoj Nacionalnoj strategiji za razvoj mentalnog zdravlja.

SZO je proglasila stres na radnom mestu za svetsku epidemiju, rekla je ona i dodala da su najnovija istraživanja pokazala da njen intenzitet dodatno pojačavaju globalna kriza i nezaposlenost.

Dr Lečić Toševski je citirala podatke Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja da stres na radnom mestu postoji kod svakog trećeg zaposlenog u Evropskoj uniji, više među ženama nego muškarcima.

Ističući da u Srbiji o tome nema preciznih podataka, dr Lečić Toševski je rekla da su "građani naše zemlje u poslednje dve decenije doživeli mnogobrojne stresore" i da je veliki broj osoba pod hroničnim stresom, "koji se poslednjih godina održava i problemima uzrokovanim socijalnom tranzicijom i predominantnim siromaštvom".

"Naša istraživanja pokazuju da su zdravstveni radnici posebno skloni razvoju sindroma izgaranja", rekla je ona na skupu koji je prvenstveno posvećen unapređenju uslova rada u zdravstvu.

"Zanimanja iz zdravstvene struke spadaju među najugroženije i najopterećenije profesije", a tome treba dodati i finansijsku krizu i socijalnu nesigurnost, "što za posledicu ima ljudsku iscrpljenost", rekla je predsednica Udruženja medicinskih sestara - tehničara Kliničkog centra Srbije "Sestrinstvo" Zorica Milošević.

"Loši uslovi rada, nedostatak sredstava za rad, nedovoljan broj izvršilaca, uz stalno povećanje radnih zadataka, još jedan je negativan faktor za zdravlje zaposlenih", rekla je ona u ime udruženja "Sestrinstvo", koje je organizovalo skup u saradnji sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu Republike Srbije.

Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije Dragoslav Tomović istakao je da su "međuljudski odnosi jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu".

Posledice stresa se "mogu smanjiti ili otkloniti nekim tehnikama, a pre svega organizacionim merama", rekao je on i kao primer naveo da relativno često treba organizovati sastanke sa poslodavcem ili šefom, na kojima bi se razjasnilo "šta se od zaposlenog očekuje na radnom mestu, koji su planovi ustanove i gde se zaposleni nalazi u tim planovima".

"Zdravstvena profesija sama po sebi podrazumeva visok nivo stresa, a najčešći oblici stresa su sindrom sagoveravanja na radnom mestu i mobing", rekla je Ljiljana Cvejanov Kezunović, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Podgorici.

"Ono što posebno zabrinjava je visok procenat nezadovoljnih zdravstvenih radnika i onih koji razmišljaju o napuštanju profesije", istakla je ona i preporučila da više pažnje treba obratiti "na edukaciju i pripremu onih koji žele da se bave poslovima u zdravstvu".


    1. 21.novembar 2013.

       

      REGIONALNA KONFERENCIJA „ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH“

Inspektorat za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, u saradnji sa Saveznim Ministartsvom za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača Republike Austrije i Međunarodnom organizacijom rada, organizuje 21. i 22. novembra 2013. godine, dvodnevnu regionalnu konferenciju „Zaštita prava zaposlenih“. Posebna pažnja će biti posvećena suzbijanju rada „na crno“, odnosno borbi protiv raznih oblika ilegalnog – neprijavljenog rada, i prevenciji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Konferenciju, kojoj prisustvuju predstavnici Austrije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH, Brčko Distrikta i Makedonije, otvorili su državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Stana Božović i ambasador Republike Austrije, njegova ekselencija Johanes Ajgner.

U narednom periodu predstoji veliki posao kako u organizaciji, tako i u funkcionisanju Inspektorata za rad u Republici Srbiji. Osnovni cilj, da i pored obimnog posla koji u implementaciji propisa iz oblasti rada i bezbednosti i zdravlja na radu, kao i suzbijanju rada na crno, ima ova inspekcija, pređe, pored sankcionisanja i na savetodavni metod rada, istakla je Stana Božović. Vlada i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike neće dozvoliti diskriminaciju radnika rekla je državna sekretarka Božović i poseban akcenat savila na prevenciju i istakla da je namera Vlade što dokazuje i nedavno doneta Strategija za bezbednost i zdravlje na radu od 2013. do 2017. godine, da se broj povreda i profesionalnih oboljenja svede na što manju meru.

Direktor Inspektorata za rad, Dragoljub Peurača rekao je da je zahvaljujući preventivnom radu Inspektorata, kao i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka protiv nesavesnih poslodavaca, u prvih devet meseci ove godine broj povreda na radu opao za 25 odsto, dok je upola manji broj teških povreda i povreda sa smrtnim ishodom, u odnosu na isti period 2012. godine.

On je kazao da u Srbiji radi 255 inspektora na 1.336 privrednih subjekata i naglasio da je taj broj nedovoljan i da je potrebno uposliti nove ljude kako bi zaštita prava radnika bila efikasnija.

Ambasador Republike Austrije u Beogradu Johanes Ajgner je naglasio da je organizovanje ovakvog skupa dokaz dobre saradnje dve države i resornih ministarstava. "Ovo je izuzetno važna tema i ovakav skup je i doprinos jačanju i produbljivanju regionalne saradnje. To je prilika da se preuzmu primeri dobre prakse, što je izuzetno značjano", ocenio je Ajgner.

Dvodnevnom skupu prisustvuju predstavnici Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a osim smanjenja rizika i unapređivanja bezbenosti na radu, razgovaraće se i o suzbijanju sive ekonomije kao i primeni direktiva Evropske unije.

 

14. novembar 2013.

USVOJENA STRATEGIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Vlada Republike Srbije usvojila je danas Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine.

Opšti cilj Strategije je unapređenje i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.

Strategija teži da se u ovom periodu broj povreda na radu smanji za 5%, u odnosu na evidenciju povreda na radu koju vodi Inspektorat za rad.

Strategijom se predviđa ostvarivanje pojedinačnih ciljeva, i to:

1) donošenje zakona, podzakonskih propisa i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlju na radu u cilju usaglašavanja sa propisima EU i MOR-a, kao i njihova implementacija i istovremeno podsticanje socijalnih partnera da se pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pre svega regulišu kroz sistem kolektivnog pregovaranja;

2) dalje razvijanje i usvajanje mehanizama i procedura za sprovođenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);

3) utvrđivanje opcija za uvođenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete;

4) podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu kod učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

5) kontinuirana edukacija/obuka stručnih i odgovornih lica za bezbednost i zdravlje na radu i drugih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

6) uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu;

7) unapređenje uloge službe medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kroz praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih;

8) promocija kulture prevencije i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstvo, fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.).

 

23. oktobar 2013.

NOVI ZAKON O RADU

Rešenja u novom Zakonu o radu deo mera Vlade za poboljšanje privrednog ambijenta. Usvajanje zakona očekuje se do kraja godine i iako se priprema već godinama, nijedan nacrt zakona nije obelodanjen. Međutim, sindikati već tvrde da je to akt po meri stranih investitora, dok domaći privrednici ocenjuju da će biti po meri zdrave ekonomije.

Sindikati strahuju da će novi zakon o radu, koji bi prema najavama resornog ministarstva trebalo da bude usvojen do kraja godine, dodatno otežati položaj zaposlenih. Poslodavci, sa druge strane, očekuju da im on olakša lakše zapošljavanje, ali i otpuštanje radnika.

U Ministarstvu rada kažu da se zakon piše i da će biti usvojen do kraja godine.

Novi zakon bi, prema nekim najavama, trebalo da omogući lakše zapošljavanje, ali i lakše otpuštanje.
Otpremnine su jedino oko čega se slažu poslodavci i sindikati, jer zbog obaveze da ih isplaćuju za ceo staž, proteklih godina poslodavci nisu ni zapošljavali iskusne radnike.

Privrednici bi želeli i da im zakon ne daje dug rok i mnogo procedura za otpuštanja. Upravo zbog toga do sada je mnogo otkaza dobilo sudski epilog, povoljan po radnika.

"Dobra je volja bila radnika da se zaposli, ali dobra volja mora da postoji i u slučaju kada poslodavac nema više dovoljno posla za tog radnika ili nije zadovoljan njegovim radom", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Za sindikate je neprihvatljiv zahtev poslodavaca da se rad na određeno vreme produži na tri godine.

Iako nacrta još nema, i poslodavci i sindikati kažu da će fleksibilan rad biti najveća novina, a on predviđa rad u funkciji obrazovanja, pozajmljivanje radnika drugom poslodavcu i rad na daljinu..

Stvaranje prividne zaposlenosti nikom neće doneti korist, smatraju sindikati, i uštede treba tražiti na drugom mestu.

Poslodavci očekuju da će se smanjiti dodatno plaćanje za noćni, i rad vikendom. Stari zahtev je i da se topli obrok i regres ne oporezuju.

 

21. oktobar 2013.

ZDRAVA RADNA MESTA

''U Republici Srbiji svake godine , prema podacima inspektorata za rad, u proseku, oko 40 zaposlenih smrtno strada neposredno na radnom mestu, a preko 1000 zaposlenih pretrpi tešku povredu na radu'', upozorila je državna sekretarka mr Stana Božović na otvaranju Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu koja se ove godine održava od 21.-23.oktobra.

Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu je sastavni deo kampanje ''Zdrava radna mesta'' koja traje dve godine.Tema kampanje 2012-2013. godine je ''Radimo zajedno na prevenciji rizika'' koju je organizovala Agencija za bezbednost i zdravlje na radu Evropske unije.

''Trodnevni Simpozijum posvećen je bezbednosti i zdravlju zdravstvenih radnika , jer se vi, zdravstveni radnici svakodnevno suočavate sa različitim rizicima na radnom mestu koji mogu ugroziti vaše zdravlje'', rekla je državna sekretarka Božović. Pored ovog Simpozijuma u Republici Srbiji Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu se obeležava i drugim aktivnostima u koje su uključeni predstavnici ministarstava , poslodavaca i zaposlenih.

''Prema procenama Međunarodne organizacije rada , na svetu 2,34 miliona ljudi godišnje smrtno strada na radu, od ovog broja 321.000 se odnosi na povrede na radu, dok je 2.02 miliona smrtnih slučajeva uzrokovano različitim tipovima bolesti u vezi sa radom, što u proseku iznosi više od 5.500 smrtnih slučajeva dnevno'', rekla je državna sekretarka Stana Božović. Ona je upozorila i na podatke da u Evropskoj uniji na svaka 3,5 minuta jedna osoba izgubi život, kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti. Stopa povreda na radu i zdravstaveni problemi u vezi sa radom ima direktan uticaj i na ekonomski rast i na zaposlenost u Evropi. Najmanje 450 miliona radnih dana, kako je navela, je izgubljeno svake godine, procene variraju, ali povrede na radu i troškovi (lečenje, bolovanje, itd....) koštaju ekonomiju EU najmanje 490 milijardi evra.

''Ovi podaci pokazuju da je neophodno preuzeti odgovarajuće mere kako bi se situacija u ovoj oblasti popravila i unapredila, takođe koristim priliku da vas informišem da je uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, u okviru svojih nadležnosti, odnosno da su radne grupe, izradile Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona bezbednosti i zdravlja na radu i Predlog Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine, sa nizom mera za unapređenje ove oblasti'', naglasila je državna sekretarka Božović.

17. septembar 2013.

USVOJEN NACRT STRATEGIJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Savet za bezbednost i zdravlje na radu, kojim je predsedavala predsednik Saveta mr Stana Božović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, usvojio je nacrt Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u RS u periodu od 2013. do 2017. godine.

Dnevni red sednice Saveta za bezbednost i zdravlje na radu:

  1. Izveštaj o realizaciji Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine;
  2. Nacrt strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine;
  3. Razno.

Direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Vera Božić - Trefalt prezentovala je Izveštaj o realizaciji Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine i Nacrt strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine.

Pojedinačni ciljevi u ostvarivanju Strategije su:

1) donošenje zakona, podzakonskih propisa i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlju na radu u cilju usaglašavanja sa propisima EU i MOR-a, kao i podsticanje socijalnih partnera da se pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pre svega regulišu kroz sistem kolektivnog pregovaranja;

2) dalje razvijanje i usvajanje mehanizama i procedura za sprovođenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);

3) utvrđivanje opcija za uvođenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete;

4)podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu kod učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

5) kontinuirana edukacija/obuka stručnih i odgovornih lica za bezbednost i zdravlje na radu i drugih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

6) uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu;

7) unapređenje uloge službe medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kroz praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih;

8) promocija kulture prevencije i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstvo, fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.).

U diskusiji, u kojoj su učestvovali članovi Saveta, u tekst Nacrta strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine biće unete određene sugestije koje su date od strane članova Saveta.

Nacrt strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine je jednoglasno usvojen od strane članova Saveta.

Inspekcija rada Ministarstva za rad je posle inspekcijske kontrole 48 gradilišta u Beogradu zabranila rad na osam gradilišta, podnela 24 prekršajne prijave i 20 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nedostataka.

Najviše nepravilnosti utvrđeno je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – zaposleni ne nose lična zaštitna sredstva (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini), ne postoji stručni nadzor za opremu za rad, a ni propisana uputstva za upotrebu i bezbedan rad (dizalice, mašine za malterisanje), skele su postavljene bez propisane tehničke dokumentacije i na njima nema zaštitne ograde.

U oblasti radnih odnosa najviše prekršajnih prijava podneto je zbog angažovanja radnika bez zaključenog ugovora o radu – rad na "crno", ističe se u saopštenju Ministarstva za rad.

Poslodavci su sa tri radnika zatečena na radu "na crno" istog dana zaključili ugovore o radu na neodređeno vreme i prijavili ih na obavezno socijalno osiguranje. 

Inspekcija rada obavila je kontrolu na gradilištima most Zemun-Borča, blok 67a, hotel "Stari mlin", rekonstrukcija ulice Vojvode Stepe i stambeno-poslovni objekat u toj ulici.